U Bijeljini posle tri decenije zaživelo Gradsko pozorište

Time je posle bezmalo tri decenije drugi po veličini grad u Republici Srpskoj ponovo dobio svoj teatar.  Jer, poslednji pozorišni komad autentični gradski ansambl izveo je sad već davne 1991. godine. Bila je to satira „Zločin na Kozijem ostrvu” Uga Betija i, simbolično, tu je predstavu takođe režirao Dušan Tuzlančić.

– Feniks se uzdigao iz pepela. Do nas je, dakle, nas koji smo gledali otresanje pepela sa njegovih krila, da li ćemo mu dozvoliti da leti – poruka je književnika Ognjena Avlijaša nakon prve predstave Gradskog pozorišta Semberija.

Tetar je, inače, formalno osnovano pre dve godine na inicijativu gradonačelnika Mića Mićića, ali su se tek sad stekli uslovi za izvođenje prve predstave. Pozorište će za sada koristiti prostor Centra za kulturu Semberija, ali je najavljena revitalizacija zgrade bijeljinskog Sokolskog doma, koja bi, po proceni lokalnih vlasti, bio dobar pozorišni dom. Sam ansambl još nije u profesionalnom statusu, odnosno zvanično je u pozorištu zaposlen samo njegov direktor Ivan Petrović, koji je ujedno i glumac, dok je Mlađenović prihvatio ulogu umetničkog direktora.

– Rodom sam iz tog kraja i priznajem da mi čini čast što su me se setili – kaže Mlađenović za „Dnevnik”. – Uvažavajući realnost, pokušaćemo da pozorišni život u Bijeljini postavimo na noge. Potreba za teatrom u tom regionu je evidentna, što pokazuje i činjenica da se i za premijeri i za sinoćnju prvu reprizu „Komedije...” tražila karta više.

Po Mlađenovićevim rečima, njegov tekst u svojim temeljima ima čuveni roman Fransoa Rablea „Gargantua i Pantagruel”, ali zapravo „komentariše stvarnost” sa akcentom upravo na stvaranja pozorišta u Bijeljini, uz poigravanje sa publikom i njenim očekivanjima. Donekle je to, dodaje autor, i glumačka ispovest o naporima da konačno dobiju svoju kuću.   

– Plan je za sad da se urade tri premijere u sezoni i da se upostave dobre veze sa drugim teatrima u okruženju, od Novog Sada, Sombora, Šapca, Beograda, do Tuzle i Osijeka. Uz to, ideja je da se, osim predstava, pod okriljem pozorišta priređuju i ciljani programi, poput promocija teatroloških publikacija ili javnih čitanja dramskih tekstova, koji mogu i da edukuju novu teatarsku publiku. Dakle, ambicije Gradskog pozorišta Semberija nisu preterane, ali ipak želimo da napravimo teatar po meri Bijeljine, da on odgovori na potrebe ovdašnjih poklonika dramske umetnosti, velikog broja studenata i đaka. Dakle, da bude po meri jedne žive sredine, kojoj je pozorište bio onaj nedostajući atribut da se zaista s punim pravom zove gradom.

        M. Stajić