SUSRETI Valentin Vencel, upravnik Novosadskog Pozorišta/Ujvideki Sinhaz

„Odazvali smo se svim mogućim i realnim pozivima i učestvovali na festivalima, prvo u Kišvardi, onda u Čortanovcima, a imali smo i tu čast da gostujemo na festivalu Borini pozorišni dani u Vranju“, veli Vencel povodom drugog dela sezone

„Na početku nove sezone, od septembra do decembra, izveli smo tri premijere. Prva je bila “Seljačka opera”, projekat koji je rađen u koprodukciji sa nacionalnim teatrom u Segedinu. Probana je tamo, u mešovitom sastavu umetnika, a pošto je već u septembru pandemija počela da uzima novi mah, kolege iz Segedina su izrazile bojazan za dolazak u Novi Sad ili naš odlaska tamo, pa smo odlučili da ovu predstavu premijerno prikažemo i eksploatišemo sa podelom iz kruga umetnika Novosadskog pozorišta. Posle toga smo se okrenuli Joneskovom “Rinocerusu” u režiji Nikite Milivojevića, a posle toga smo doneli odluku da ima smisla nastaviti sa jednim projektom u kojem će učestvovati ceo ansambl. Svi znamo da su se pozorišta organizovala oko projekata manjeg formata, s obzirom na poteškoće u logistici organizovanja samih proba. Mi smo ušli u drugu paradigmu, da posle dugog vremena u kojem nismo mogli normalno da radimo, da ima smisla da ceo ansambl učestvuje u oživljavanju našeg postojanja ne samo na sceni, nego i u širem društvenom kontekstu. Sa malim zastojima, tako je izvedena i naša treća premijera, “Paravani” Žana Ženea, u režiji Dine Mustafića“, kaže Vencel.

Novosadsko pozorište u Novoj godini već je počelo proces rada na novoj predstavi. Boris Liješević, uz dramaturga Fedora Šilija, režira predstavu „Mefisto” Klausa Mana. Premijera se očekuje u prvoj nedelji marta.

- Isto je reč o velikom i zahtevnom projektu. Gotovo svi članovi ansambla učestvuju u radu – otkriva Vencel.

Na pitanje kako je pandemija korone uticala na odnos Novosadskog pozorišta sa svojom publikom, Valentin Vencel daje lični doživljaj:

– Ovo stanje koje karakteriše neizvesnost, nedokučivost, gubitak poverenja pojedinca u pojedinca, uticalo je da izgubimo i poverenje prema osnovnim podsistemima države. Kod jako puno ljudi se može konstatovati razočarenje u državni, podršku zdravstvenog sistema, razočarenje naspram nauke, a to su tri oslonca građanskog postojanja. Drugi utisak je taj da teatar nije deo masovne kulture. Teatar je deo i te kako elitne kulture. Onaj deo publike koji je podrška našem teatru, koji je bio veran, koji je značio podršku i fundament, on je i dalje prisutan. Čak sa dodatnim motivom očekuje i dolazi na predstave. A onaj deo, tako da kažem promenljivi deo, čiji broj zavisi od plasmana, taj deo publike nam ne dolazi. Znači, imamo potvrdu da je teatar zajednica teatarskih umetnika i onog dela publike čijem je teatar potreba. Mi sa onim delom publike čija smo potreba nemamo problem, a ni oni sa nama. Oni sa velikom empatijom doživljavaju i ono što se nama dešava, jer se to dešava i njima. A nazovi promenljivi deo publike, on sa strepnjom iščekuje kraj ove pandemije, pa će nam se možda vratiti.

Ono što skorije sledi na programu, jeste proslava rođendana Novosadskog pozorišta/ Ujvideki sinhaz, 27. januara. Slavljeničko veče obeležiće muzički program ansambla Davida Klema. Na programu će biti songovi iz predstava sa repertoara, ali i numere Klemovog ansambla.

- Tradicionalno, svake godine od 23. do 27. januara, povodom rođendana Novosadskog pozorišta, održava se takmičenje dramskih pisaca Vojvodine. Ovo, 20. po redu, premeštamo za mart, zato što je to manifestacija na kojoj se okuplja najmanje pedesetak ljudi na relativno skučenom prostoru. A taj broj se odnosi samo na učesnike, ne na publiku, pa ne bi mogli u tom obliku to da ostvarimo u januaru – kaže Vencel.

I prošlogodišnji “Sinerdži”, festival manjinskih pozorišta, bio je otkazan iz poznatih razloga. Novosadsko pozorište ponovo uspostavlja kontakte s kućama koje se trebale da dođu, kako bi na vreme, za novembar ove godine, obezbedili njihovo prisustvo, ukoliko okolnosti budu izmenjene. „Sinerdži“ je festival u vezi sa projektom „Novi Sad - evropska prestonica kulture 2021”, koji je takođe odložen za jednu godinu.

- Ova pandemija i poteškoće oko rada su gotovo razbile mnoge teatre. Umetnici sve više odlaze trbuhom za kruhom, napuštaju struku, izlaze iz projekata. To se pogotovo odnosi na alternativni deo evropskog pozorišta, u koji spadaju i manjinski teatri – priča Vencel. - Proći će mnogo vremena da se oni rekonstruišu. Opstali su gotovo neoštećeni samo oni teatri koji su budžetski finansirani.

Vencel najavljuje još jedan projekat u vezi sa Novim Sadom kao Evropskom prstonicom kulture, a to je predstava „Turandot”, koju bi sva novosadska pozorišta trebalo da koproduciraju sa umetnicima iz Japana.

I. Burić