СУСРЕТИ Валентин Венцел, управник Новосадског Позоришта/Ујвидеки Синхаз
НОВИ САД: Након укидања ванредних мера, прошлог лета, што смо доживели као завршетак првог таласа пандемије, одмах смо покушали да нормализујемо рад, каже управник Новосадског позоришта/ Ујвидеки синхаз Валентин Венцел.
„Одазвали смо се свим могућим и реалним позивима и учествовали на фестивалима, прво у Кишварди, онда у Чортановцима, а имали смо и ту част да гостујемо на фестивалу Борини позоришни дани у Врању“, вели Венцел поводом другог дела сезоне
„На почетку нове сезоне, од септембра до децембра, извели смо три премијере. Прва је била “Сељачка опера”, пројекат који је рађен у копродукцији са националним театром у Сегедину. Пробана је тамо, у мешовитом саставу уметника, а пошто је већ у септембру пандемија почела да узима нови мах, колеге из Сегедина су изразиле бојазан за долазак у Нови Сад или наш одласка тамо, па смо одлучили да ову представу премијерно прикажемо и експлоатишемо са поделом из круга уметника Новосадског позоришта. После тога смо се окренули Јонесковом “Риноцерусу” у режији Никите Миливојевића, а после тога смо донели одлуку да има смисла наставити са једним пројектом у којем ће учествовати цео ансамбл. Сви знамо да су се позоришта организовала око пројеката мањег формата, с обзиром на потешкоће у логистици организовања самих проба. Ми смо ушли у другу парадигму, да после дугог времена у којем нисмо могли нормално да радимо, да има смисла да цео ансамбл учествује у оживљавању нашег постојања не само на сцени, него и у ширем друштвеном контексту. Са малим застојима, тако је изведена и наша трећа премијера, “Паравани” Жана Женеа, у режији Дине Мустафића“, каже Венцел.
Новосадско позориште у Новој години већ је почело процес рада на новој представи. Борис Лијешевић, уз драматурга Федора Шилија, режира представу „Мефисто” Клауса Мана. Премијера се очекује у првој недељи марта.
- Исто је реч о великом и захтевном пројекту. Готово сви чланови ансамбла учествују у раду – открива Венцел.
На питање како је пандемија короне утицала на однос Новосадског позоришта са својом публиком, Валентин Венцел даје лични доживљај:
– Ово стање које карактерише неизвесност, недокучивост, губитак поверења појединца у појединца, утицало је да изгубимо и поверење према основним подсистемима државе. Код јако пуно људи се може констатовати разочарење у државни, подршку здравственог система, разочарење наспрам науке, а то су три ослонца грађанског постојања. Други утисак је тај да театар није део масовне културе. Театар је део и те како елитне културе. Онај део публике који је подршка нашем театру, који је био веран, који је значио подршку и фундамент, он је и даље присутан. Чак са додатним мотивом очекује и долази на представе. А онај део, тако да кажем променљиви део, чији број зависи од пласмана, тај део публике нам не долази. Значи, имамо потврду да је театар заједница театарских уметника и оног дела публике чијем је театар потреба. Ми са оним делом публике чија смо потреба немамо проблем, а ни они са нама. Они са великом емпатијом доживљавају и оно што се нама дешава, јер се то дешава и њима. А назови променљиви део публике, он са стрепњом ишчекује крај ове пандемије, па ће нам се можда вратити.
Оно што скорије следи на програму, јесте прослава рођендана Новосадског позоришта/ Ујвидеки синхаз, 27. јануара. Слављеничко вече обележиће музички програм ансамбла Давида Клема. На програму ће бити сонгови из представа са репертоара, али и нумере Клемовог ансамбла.
- Традиционално, сваке године од 23. до 27. јануара, поводом рођендана Новосадског позоришта, одржава се такмичење драмских писаца Војводине. Ово, 20. по реду, премештамо за март, зато што је то манифестација на којој се окупља најмање педесетак људи на релативно скученом простору. А тај број се односи само на учеснике, не на публику, па не би могли у том облику то да остваримо у јануару – каже Венцел.
И прошлогодишњи “Синерџи”, фестивал мањинских позоришта, био је отказан из познатих разлога. Новосадско позориште поново успоставља контакте с кућама које се требале да дођу, како би на време, за новембар ове године, обезбедили њихово присуство, уколико околности буду измењене. „Синерџи“ је фестивал у вези са пројектом „Нови Сад - европска престоница културе 2021”, који је такође одложен за једну годину.
- Ова пандемија и потешкоће око рада су готово разбиле многе театре. Уметници све више одлазе трбухом за крухом, напуштају струку, излазе из пројеката. То се поготово односи на алтернативни део европског позоришта, у који спадају и мањински театри – прича Венцел. - Проћи ће много времена да се они реконструишу. Опстали су готово неоштећени само они театри који су буџетски финансирани.
Венцел најављује још један пројекат у вези са Новим Садом као Европском прстоницом културе, а то је представа „Турандот”, коју би сва новосадска позоришта требало да копродуцирају са уметницима из Јапана.
И. Бурић