Šijan: Filmom se danas bavi šarena grupa ljudi
PALIĆ: Reditelj Slobodan Šijan, koji je 2016. godine dobio nagradu “Aleksandar Lifka”, rekao je danas na Paliću da ideja da se to priznanje istovremeno dodeli evropskom i domaćem stvaraocu, daje veći dignitet srpskim autorima nego što inače imaju u svojoj kinematografiji.
“Svedoci smo pada autoriteta samih autora, tako da se danas filmom bavi šarena grupa ljudi, a Festival evropskog filma Palić, insistirajući na određenoj ideji filma, uspeva da ima interesantan koncept”, rekao je Šijan na konferenciji za novinare.
Šijan kaže da važi za nekog ko ne voli da priča sa novinarima, ali zapravo, dodaje, novinari ne shvataju koliko su svi projekti neizvesni i da ne može ništa precizno da kaže.
“Kada sam dobio nagradu “Lifka”, pitali su me o novom projektu i ja sam pričao o projektu sa Svetislavom Basarom, sa kojim sam zaista želeo da radim. Međutim, projekat je na tri konkursa odbijen, iz novosdaskog fonda je dobio malo sredstava. To govori o neujednačenosti kriterijuma u čitavom sistemu. Bilo bi normalno da ako dobiješ iz jednog fonda, da te drugi pogledaju sa malo više naklonosti. Situacija je takva sa sredstvima da čovek ne može da zna dok se ne zatvori finansijska kalkulacija”, rekao je Šijan.
Priznati reditelj navodi je da ima malo više sreće sa filmom “Budi Bog s nama” o Bošku Tokinu, za koji je dobio sredstva u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori i očekuju pomoć iz još nekoliko fondova i nada se da će na proleće ili tokom leta uspeti da krene sa snimanjem.
Kompozitor Zoran Simjanović, dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” 2012. primetio je da se više daje para za festivale nego za filmove, a na festivalima treba da se prikazuju filmovi.
“Bosanci daju tolike pare za Sarajevo film festival, a ne znam da li prave dva-tri filma godišnje. Trebalo da bi da prave bar 10”, rekao je Simjanović.
On je takođe ukazao na neizvesnost situacije zbog koje nikada ne zna kada će raditi neki film.
“Imam pozive za pet-šest filmova i tri-četiri serije, ali ne znam kada će to da bude. Može sutra da bude”, dodao je Simjanović.
Naglašava da kompozitor mora da bude odličan dramaturg, da bi znao šta treba da uradi da realizuje rediteljevu ideju.
“Kada reditelj priča o filmu, onda čuješ šta on želi, kojim pravcem treba da se ide. Mada se dešavalo da Šiki (Šijan) i ja nismo znali kojim pravcem smo želeli da idemo, pa smo ga na kraju našli”, objasnio je Simjanović.
Što se tiče mladih kompozitora, konstatuje da je to tuga.
“Žale mi se: Joj, profesore, evo sada sam baš džabe hteo da im uradim film, a onda su mi tražili da platim i studio. Više mu se isplati da ubacuje ugalj ili testeriše drva, nego da piše filmsku muziku, pogotovo što do pre dve-tri godine se nisu plaćale tantjeme za filmsku muziku. Ja nišam dobio ni dinar do pre dve-trio godine kada sam uspeo u Sokoju da sredim da se ubaci u sistem da kompozitori dobijaju tantjeme. Sada smo to uradili za reditelje. Goran Marković, Šijan nisu dobili ni dinar od hiljade filmova koji su se vrteli po televizijama”, rekao je Simjanović.
“Nadam se da će to biti neka stimulacija da ljudi stvaraju. Inače nema svrhe da se time baviš, osim ako nisi mazohista i želiš po svaku cenu nešto da napraviš”, zaključio je Simjanović.