Šekspirova „Bura“ premijerno u SNP-U: Komad o mržnji i osveti

Direktor Drame SNP Milovan Filipović rekao je, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, da se Šekspir nametnuo ne samo kao repertoarsko rešenje, nego i kao naš savremenik, kako bi rekao Jan Kot, a publici kada bude videla predstavu biće jasno zašto baš danas, u ovom trenutku, baš Kokan Mladenović radi „Buru“.

Prepoznavanje vremena i trenutka u kome živimo u ovom fantastičnom Šekspirovom delu jedan je od motiva za Kokana Mladenovića da radi upravo „Buru“. Iako teatrolozi smatraju da je ovo komad o mudrosti života, praštanju i pomirenju, dramaturški tim, po rečima Mladenovića postavio ga je kao veliko Šekspirovo ogledalo, dramu o onome što jesmo, o mržnji i osveti, smatrajući da živimo na prostoru koji nema nikakve dodirne tačke sa mudrošću i pomirenjem.

Drugi motiv da se odluči za „Buru“ je mogućnost za još jednu saradnju sa Radojem Čupićem, kome je dodelio glavnu ulogu Prospera, jednu od najvažnijih u istoriji dramske literature. Po Mladenovićevim rečima, Čupić je jedan od najznačajnijih glumaca za sve što je on sam postao u teatru i ima intimnu potrebu da sada, kada su obojica u zrelim godinama, zajedno urade nešto kapitalno.

Predstavljajući autora songova Marka Šelića Marčela, Mladenović je ukazao da mu se divi na ličnoj hrabrosti i svemu što je kreativno uradio kroz svoj opus i da nema prirodnijeg saradnika i saveznika za ovu vrstu reinterpretiranog Šekspira nego što je njegovo osećanje sveta i pisanje muzike. Kao prijatno iznenađenje najavio je Marčela ovog puta i kao glumca u ulozi Arijel.

Svojom rediteljskom dužnošću svih ovih godina smatra Mladenović i pokušaj da u svakoj predstavi promoviše neka nova lica. U junu je bila aducija na kojoj je izabrano troje studenata novosadske Akademije umetnosti i reditelj ukazuje na to da mu je bila radost da radi sa ovim već sad odličnim glumcima, koji će biti značajne pojave u našem teatru.

Marko Šelić Marčelo naveo je i imena najbližih saradnika, kompozitor muzike za predstavu i songove je Rade Sklopić Rejd, vokalna kompozitorka je Nevena Glibetić Nensi, a on je autor songova. Rad na predstavi doživeo je kao veliki izazov, uz, kako je rekao, „ozbiljne visinske pripreme” i smatra da spoj koji je od starta bio Kokanova ideja neće biti zaludan.

Svetislav Jovanov bio je ne samo dramaturg na predstavi, sa Nikolinom Đukanović, nego i koautor na adaptaciji Šekspirovog dela sa Mladenovićem. Podsećajući na reči Tomasa Eliota da kad tumačimo Šekspira nikad nećemo biti u pravu, Jovanov je ukazao da zato s vremena na vreme treba da promenimo način na koji nismo u pravu.

To je ovde bila i zamka i prednost, smatra Jovanov.

Kaže se, dodaje, da je „Bura“ testamentarni komad oproštaja, sklada i pomirenja, ali kada se prelista nekoliko prizora ovog dela, vidi se koliko je Šekspir komplikovan i lukav pisac.

Zar bi autor Kralj Lira, Hamleta, Magbeta, Otela, ostavio jednostavan testament, u kome se ne kriju zamke i protivurečnosti. Odlučili smo da pročitamo na koji je način uopšte Šekspir naš savremenik, bez obzira na veličinu intervencije. Gotovo trećine materijala koji se koristi u predstavi nije samo iz „Bure“ nego iz kompletnog Šekspirovog dela. S jedne strane smo imali prividno lak zadatak da možemo da stavimo šta hoćemo, a sa druge to je bilo suočavanje sa svim onim što nam je Šekspir ostavio. Pokušali smo da izvučemo „Buru“ kao zaključak iz čitavog Šekspirovog opusa. Trudeći se da budemo bliski vremenu u kome živimo, kao i naši gledaoci, pokušali smo da one sukobe koji nas trenutno muče stavimo u tu testamentarnu dramu, završnicu „Bure“ i njenu pripovest. Zato je važna i ova mlada glumačka ekipa, jer šta god da ostane posle ove predstave, ja se nadam da će oni biti u pravu, naveo je Jovanov.

Po rečima Milovana Filipovića, kada su počeli dogovori oko predstave „Bura“ nije bilo dileme oko izbora glumca koji će igrati Prospera. Ovu Čupićevu ulogu, po njemu, treba posmatrati kao vrhunac jedne sjajne karijere. Zahvaljujući se svima koji su omogućili da se poigra na ovako divan i zanimljiv način Šekspirom u konceptu i kontekstu koji savršeno odgovara ovom vremenu, Čupić je naglasio da mu je sa te strane bio olakšan posao. Mladenović je vrlo značajan reditelj za njegovu karijeru i rad sa njim otvorio mu je jako lepe mogućnosti u onome šta može da uradi na sceni, dajući mu slobodu, maštu, neobuzdanost koja ga je otrgla od akademskog znanja. Sve se to, kaže, sabralo ovde, u zanimljivom konceptu koji ga veseli i koji će, po njemu, naići na veliko razmevanje. S obizrom na to da su korišćene replike i iz drugih Šekspirovih dela, Čupić kaže da igrajući Prospera igra i druge likove, gotovo „dajdžest“njegovog opusa.

U predstavi igraju i studenti Anđela Pećinar i Jelena Lončar (u ravnopravnoj alternaciji) tumačeći Mirandu, dok Aleksandar Sarapa igra Ferdinanda. Za ove mlade glumce prvi profesionalni rad na predstavi je bio vrlo zanimljiv, inspirativan i izazovan i zahvalni su što su ih gurali do njihovih granica. Objašnjavajući igru u alternaciji Anđela Pećinar je ukazala da je sve svoje muke i male pobede mogla da podeli sa svojim kolegama, a ona i Jelena kao da su se penjale jedna drugoj na leđa, konstantno pokušavajući da dižu lestvicu što više, jer jedan lik može biti neizmerno bogatiji kada ga kroje dve glave.

U glumačkoj ekipi su i Aleksandra Pleskonjić, Milovan Filipović, Igor Pavlović, Nenad Pećinar, Jugoslav Krajnov i Dušan Vukašinović. Scenograf je Marija Kalabić, kostimograf Marina Sremac, za scenski pokret zadužena je Andreja Kulešević, a za scenski govor dr Dejan Sredojević.

N. Popov