Premijera predstave „Bilbord” u SNP-u

Reč je o predstavi “Bilbord” Majkla Vukadinovića, američkog pisca mlađe generacije, u režiji Petra Jovanovića.

“Bilbord” je priča o troje kreativnih ljudi, mladih umetnika koji žele da ostvare “američki san”. Svesni činjenice da monopol prezire umetnost (Teodor Adorno) i da se san o boljem sopstvenom životu neće ostvariti “spavanjem”, oni koriste prednosti velikih monopolističkih sistema kakve imaju reklamne kompanije. Takve kompanije su u stalnoj potrazi za novim načinima reklamiranja, a ljudi, od tri-četiri hiljade reklama koje vide, zapamte samo one “uvrnute”. Telo kao bilbord?

Majkl Vukadinović, čiji preci potiču s ovih prostora, završio je studije engleskog jezika, filozofije i novinarstva na Univerzitetu Lojola Merimonta, a doktorirao dramaturgiju na čuvenom Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu (UCLA), gde mu je i igrana prva predstava. Piše za film, pozorište i digitalne medije, bavi se pedagoškim radom, uređivao je nekoliko novina i časopisa, a dobio je niz priznanja za dramsko pisanje, komediju, novinarstvo, esejistiku... Radi u kompaniji “HBO Films”, a od 2004. do 2007. predavao je na Kalifornijskom univerzitetu. Njegov komad “Bilbord” prvi put je izveden u Njujorku 2007. Pozorišnoj publici Srpskog narodnog pozorišta su i odranije poznata Vukadinovićeva dela “Efekti” (2009) i “Posetilac” (2010), oba izvođena u produkciji Plus teatra na Kamernoj sceni SNP-a.

Reditelj Petar Jovanović obrazlaže da je “forhed advertajzing”, ili u prevodu reklama na čelu, naziv za oblik nekonvencionalnog reklamiranja koje, pomoću trajne ili privremene tetovaže, koristi nečije čelo kao prostor za ispis logoa ili slogana kompanije. Praksa je započeta u Americi 2003, a danas postoje agencije koje regrutuju uglavnom mlade i privlačne ljude, spremne da na određeno vreme svoje čelo, potiljak, ili bilo koji deo kože ustupe kao reklamni prostor, te zauzvrat dobiju odgovarajuću sumu novca.

Dramsko delo “Bilbord” inspirisano je istinitim događajem iz 2005. godine, kojim je ovaj način reklamiranja dospeo u žižu javnosti. Amerikanac Endru Fišer odlučio je da privremeno istetovira logotip izvesne kompanije na svoje čelo i tako ostvari zaradu. Fišer je uspeo da na sajtu “I-bej” proda ovaj marketinški potez za 50.000 dolara. U ovom svakako neobičnom načinu reklamiranja, Vukadinović je prepoznao sjajan dramski materijal pa je napisao dramu u kojoj preispituje odnose između umetnosti, komercijalizacije, slave i ljubavi, zapravo u ovim relacijama prepoznajući zastrašujuću borbu koja lomi ljudske duše.

U ulogama su: Ivan Đurić (Endi), Marija Medenica (Ketlin) i Strahinja Bojović (Dejmon). Tekst je preveo Strahinja Bojović, dramaturg je Svetislav Jovanov, scenografkinja i kostimografkinja Ivana Jančić. I ova predstava po delu majkla Vukadniovića se radi u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta i Plus teatra iz Novog Sada.

I. B.