Premijera „Ane Karenjine” 29. oktobra u Novosadskom pozorištu

Upravnik Novosadskog pozorišta Valentin Vencel juče je na konferenciji za novinare istakao da predstava “Ana Karenjina” označava opredmećenost svih nastojanja ovog teatra i zaokruženje profila koji smatraju da treba zastupati. Ta opredmećenost, na samom početku nove sezone, biće oličena u predstavi, rađenoj po čuvenom Tolstojevom romanu i njegovoj slavnoj tragičnoj junakinji.

Zašto “Ana Karenjina” danas? Reditelj ove predstave rekao je da smo previše na Balkanu pričali o globalizaciji, o tome da treba da budemo članovi nekakvih asocijacija. To su sve neke opšte kolektivne formule, gde bismo mi hteli da budemo. Čak i u pozorištu smo, po mišljenju ovog reditelja, prestali da pričamo o čoveku, o individui. Dok sve to čekamo, negde da idemo, i budemo deo nečega, zapravo prolazi ono što se zove naš život.

- Sama “Ana Karenjina” nekako otvara prava pitanja: Šta je ljubav? Šta je sreća? Šta je porodica? Šta znači biti slobodan u ljudskom smislu? Šta znači boriti se za svoje slobode? U tom smislu naša “Ana Karenjina” postaje univerzalna predstava. Ne priča samo o borbi jedne žene, jer nekako sva pitanja postaju univerzalna u našoj predstavi. Nije to muški i ženski svet, već su to sve nekakve duše, koje pokušavaju da nađu svoj mir i pravi put. Kad pričamo šta je ljubav i šta je sreća, uvek se pitam koliko puta izgovaramo te reči, bez da se zaista pitamo šta stoji iza tih reči. Lako ih je izgovoriti, ali, šta znači razumeti šta zapravo ta reč nosi? Šta znači napraviti žrtvu u ime nečega, ili svoje slobode, ili u ime svog izbora? Mislim da je ova predstava kao neko putovanje u dubinu srca. Kažu da bi čovek došao do odgovora na sva prava i važna životna pitanja koja ga interesuju, ne treba da prođe fizičko rastojanje, da putuje od jednog mesta do drugog, da bi našao sve te odgovore. Nego, treba da nauči da putuje u dubinu svog srca i onda će saznati odgovore na ta pitanja - ukazuje Projkovski. U naslovnoj ulozi je glumica Marta Bereš, koja je govorila o procesu rada na ovoj predstavi i uticaju na glumce i glumice. Stvorilo se izuzetno poverenje i atmosfera na probama, pomenula je Marta Bereš, dodajući da su dobili utisak da su uradili iskorak naspram toga šta su mislili da su sposobni da urade.  Karenjin je Atila Nemet, za koga je ceo proces rada na ovoj predstavi pominjano putovanje, kako kaže, od tačke A do tačke B, i to velikim brodom, ledolomcem kroz Arktičko more, gde je društvo zapravo led, i oklop koji stvara oko te individue, koja je brod. Mi lomimo to društvo, objašnjava Nemet, i krećemo se ka tropskim vodama, a kad društvo toliko stisne, treba da zapnemo da razbijemo led oko sebe, i završimo to putovanje 29. oktobra.  Na opasku reditelja Projkovskog da su pričali na probama da je samo pitanje vremena kada će svaki muškarac od Vronjskog postati Karenjin, nadovezao se glumac Arpad Mesaroš, koji glumi Vronjskog, rekavši da su tako i u predstavi postavili, da Vronjski u jednom momentu postaje Karenjin, i da je to prava drama.

U predstavi još igraju: Zoltan Širmer (Oblonski), Judit Laslo (Doli), Gabor Pongo (Ljevin), Blanka Dieneš (Kiti), Agota Ferenc (Tverska), Robert Ožvar (Šerpuhovski), Livia Banka, Terezia Figura, Martin Bohocki, Daniel Husta, Lehel Šoltiš, Bence Salai, studenti AUNS i deca. Scenograf je Valentin Svetozarev, a kompozitor je Goran Trajkoski.

Neposredno pred početak predstave “Ana Karenjina”, 29. oktobra će svečano biti otvorena obnovljena velika sala Novosadskog pozorišta. U rekonstrukciji, urađenoj tokom leta, uklonjen je balkon i time je povećana kosina gledališta, koje je, uz to, dobilo i nova udobna sedišta. Taj 29. oktobar će u Novosadskom pozorištu proteći i u obeležavanju Dana vojvođanskog mađarskog glumišta. Inače, otvaranjem velike scene za gledalište, Ujvideki sinhaz otvara i vrata za nove pozorišne događaje koji će se tu odvijati. Na konferenciji za novinare predstavljen je i najavljen “Upad”, pozorišni festival koji pokreće Studentski kulturni centar Novi Sad. Ovaj festival će prvi put biti održan od 30. oktobra do 8. novembra, u Novosadskom pozorištu, i Gimnaziji “Laza Kostić” i na njemu će biti izvedeno sedam domaćih predstava. Cilj ovog festivala je veća uključenost mladih u pozorišni život grada.   

          N. Pejčić