Osamnaest mačaka i limar Herman Brum

„Činiti gnusno jeste gnusno, ali, da li je i snimanje, fotografisanje ili posmatranje činjenja gnusnog, samo nešto malo manje gnusno?”, postavlja pitanje Miloš Nikolić u ovom svom „lakom komadu o smešnom i gnusnom“, kako ga najavljuje SNP.

- Radnja predstave smeštena je u Nemačku, i 1999. godinu. Limar Herman Brum poziva u goste filmskog snimatelja Gerharda Kesela da bi ga profesionalno angažovao. Prima ga u dvorištu svoje kuće, koje je zatvoreno sa svih strana i, uz pomoć Eve Šulc, počinje zavereničku igru – navode u SNP-u.

Reditelj Ivan Cerović kaže da je odmah video da se radi o odličnom dramskom tekstu, višeslojnom i višeznačenskom.

- Jednostavno i zanatski dobro napisan, komad „Osamnaest mačaka i limar Herman Brum“ odmah je u meni probudio ideju za transponovanje ove priče na scenu. Tekst sadrži teme kao što su zločin, kazna, savest, pristajanje i nepristajanje na zločin, podela odgovornosti. Glavna od svih tema koja objedinjuje sve ove je ogled o mračnoj strani ljudske prirode, koja je i osnovna ideja ove predstave - objašnjava Cerović.- Kao u najpoznatijoj sceni dramske literature – „mišolovka“, Šekspirovog „Hamleta“, sve vreme se igra ta igra između glavnih likova, koja na kraju treba da dovede do prepoznavanja sopstvenih greha, ili nepočinstava glavnog aktera, koji gleda i učestvuje u svemu tome.

Protagonisti ovog komada su limar Herman Brum (Nebojša Savić), Eva Šulc (Sanja Mikitišin) i Gerhard Kesel (Ljubiša Milišić) i oni se potpuno ili delimično zasnivaju na stvarnim ljudima koji su učestvovali, ili imaju posredne veze, sa događajima iz Drugog svetskog rata, oko kojih se plete ova drama. Kako podsećaju u SNP-u, Herman Brum je zaista postojao i obesio je 18 ljudi u Pančevu. Gerhard Kesel je „iskombinovan” od jednog vojnog snimatelja i jednog vojnog fotografa Vermahta. Jedino je Eva Šulc izmišljena ličnost, ali je njen brat, koji se pominje u komadu, zaista postojao.

Kako kaže glumica Sanja Mikitišin, ovo je priča o priznavanju i prihvatanju sopstvene krivice ili odbijanju da je prihvatimo. Krivac nije samo egzekutor-yelat, već i svedok koji mirno gleda izvršenje zlodela ili se pravi da se ono nije desilo, ćuti i ne reaguje na nepravdu.

- Dovodi se u pitanje svačija krivica i moralna čistoća svakog od nas, posebno u ekstremnim vremenima kao sto su ratovi. Tad izlaze na videlo one istinske ljudske osobine. Ovde je, na crnohumorni, trilersko - hororski način, sa elementima linčovske začudnosti, ispričana priča o ljudima i njihovim ulogama u ekstremnim momentima njihovih života, koji će usmeriti njihov dalji životni put i njihove odluke i sudbine. Svi likovi su na sudbinski način povezani i svaki njihov potez ima domino efekat na druge. Dzelat- zatvorenik-tužilac, svedok- krivac, žrtva- sudija. I u toku komada oni upravo na taj način menjaju uloge - ističe Sanja Mikitišin.

N. Pejčić