NOVOSADSKI DŽEZ FESTIVAL OVE GODINE U POZORIŠTU MLADIH Keni Garet za veliki jubilej
Jubilarno 25. izdanje Novosadskog džez festivala održaće se od 15. do 18. novembra. Kako najavljuje organizator, Kulturni centar Novog Sada, ovogodišnje festivalsko izdanje ponudiće poklonicima yeza osam vrhunskih koncerata na Velikoj sceni Pozorišta mladih, a publika će moći da uživa i u dinamičnim pratećim sadržajima – izložbama, filmovima, promocijama, radionicama i yem sešn svirkama.
Festival će otvoriti kvintet Kenija Gareta, proslavljenog saksofoniste, kompozi- tora i aranžera, jednog od najvećih imena aktuelne svetske džez scene. Tri i po decenije uspešne karijere ovog Gremijem nagrađenog umetnika, čije muziciranje odlikuju virtuoznost i vizija, obeležili su sjajni albumi, vrhunski koncerti, kao i saradnje sa legendama poput Majlsa Dejvisa, Čika Korije, Herbija Henkoka…
– Tokom razvoja ljudi skreću na različite puteve i danas je sve teže naći muzičare koji bi da sede na jednom mestu. Mnogi hoće da se bave repom, produkcijom... A ja želim da na buduće generacije prenesem ono što su meni velikodušno davali stariji muzičari – izjavio je Garet za „Dnevnik” 2006. godine, kada je prethodni put nastupio na Novosadskom yez festivalu.
Duže od decenije neprikosnoven u konkurenciji alt saksofonista po glasovima publike prestižnog magazina „Daunbit“, Keni Garet je prvi pravi profesionalni angažman imao 1978. u „Big bendu Đuka Elingtona“. Potom je sarađivao sa još nekoliko poznatih muzičara (Fredi Habard, Vudi Šou, Deni Ričmond), a prošao je i usavršavanje u yez instituciji „Art Blejki end džez mesendžers“, rezervisanoj samo za najbolje mlade muzičare. Ipak, pažnju svetske yez javnosti skrenuo je na sebe kao član sastava Majlsa Dejvisa. Garetova virtuozna preciznost, muzikalnost i izuzetna elokventnost, ne samo muzička, uz neprikosnovenu tehniku i stil, jednostavno nisu promakli velikom Majlsu.
– Prošao sam kroz dve različite škole, Majlsa Dejvisa i Arta Blejkija. Art Blejki je bio popularan i podučavao nas je kao da se izgradimo kao solisti, ali i bend-lideri. I dao nam je priliku da pišemo svoju muziku i predstavimo je ljudima. A onda sam sa Majlsom Dejvisom dobijao 10-minutni solo. Jednostavno, to su bile različite discipline. Od Arta sam naučio značaj nasleđa stolice u kojoj sam sedeo, a sa Majlsom da mogu da sviram kako i koliko god želim!
Garet je učestvovao i na poslednjem zvaničnom albumu Majlsa Dejvisa - Miles & Quincy (Jones) Live at Montreaux iz 1991. godine i može se reći da dosta tog Majlsovog nasleđa koristi i danas s očiglednom namerom da nastavi misiju čoveka iz čijeg je štićeničkog plašta izašao. S druge strane, iako svestan činjenice da će ga mnogi uvek dovoditi u vezu sa „fjužn fazom“ Majlsa Dejvisa, kada je reč o solo karijeri Garet je zapravo u potpunosti oslonjem na akustičnu postavu i post-bop pristup, u šta će se novosadska publika ponovo uveriti 15. novembra. Inače, nije zgoreg podsetiti na to da je pod svojim imenom, odnosno kao vođa bendova, objavio više od 20 albuma na kojima se dokazao i kao vrhunski kompozitor i aranžer, o čemu svedoči i čak osam Gremi nominacija. „Muzičkog Oskara” je pak osvojio, i to za Five Peace Band - Live, koji je proglašen najboljim džez album, s tim što je tada bio bio deo superbenda sa Čikom Korijom, Džonom Maklohlinom, Herbijem Henkokom, Kristijanom Mekbrajdom i Vinijem Kolajutom.
U poslednjih godinu dana nastupa širom planete promovišući novi album „ Sounds from the Ancestors”, koji su kritičari opisali kao „susret Garetovih muzičkih autoputeva i sporednih koloseka, koji su doprineli njegovoj autorskoj evoluciju”. „Zagrljaj je to nasleđa, ali bez ograničenja“, piše časopis All About Jazz.
– Ponekad odem na mesta gde stvarno zaboravim na publiku, ali i dalje sviram. Stalno mi se dešava da „odlutam” dublje, u misli. A one definitivno dolaze iz muzike... – reći će saksofonista.
Nastup u Novom Sadu biće, inače, Garetov prvi u ovom delu Evrope po dobijanju priznanja američke Nacionalne zadužbine za umetnost (NEA Jazz Masters Fellowship), izuzetne počasti koja se ukazuje samo najvećim yez muzičarima.
M. Stajić