Mapa puta Nebojše Bradića za ponovni početak rada pozorišta
Već ove nedelje Vlada Srbije, u dogovoru sa Kriznim štabom za suzbijanje širenja virusa kovid-19, mogla bi da izmeni pojedine mere kao što je ona o zabrani okupljanja u javnim prostorima više od deset ljudi, što će se, između ostalog, odraziti i na kakvu takvu normalizaciju kulturnog života u državi.
Ovu informaciju „Dnevnik“ saznaje od reditelja Nebojše Bradića, koji je sa premijerkom Anom Brnabić prošle nedelje imao sastanak na kojem je prezentovao „Mapu puta“, odnosno plan povratka publike u sale i umetnika na scenu. Po rečima poznatog reditelja, sastanak je prošao odlično i prvi je korak ka realizaciji ideje da nova pozorišna sezona ne prođe kao druga polovina prošle – katastrofalno.
– Još u maju smo imali skup u Dorćol placu na kojem sam govorio o kulturi posle virusa. Jasno je da je bilo prečih briga, ali isto tako, niko se nije setio da objasni zašto je pozorište važno i da pokrene pragmatičnu inicijativu za njegovo ponovno otvaranje – kaže nam Nebojša Bradić, objašnjavajući da je bezbednost osnova njegovog plana. – Bezbednost je u pozorištu važna i kad nema virusa, tako da sada samo treba prilagoditi uslove rada. Ne trebaju milioni za to i najnovija naučna dostignuća sa Harvarda, koji je razvio proizvode protiv širenja virusa u javnim prosotrima. Dovoljni su voda i vazduh, racionalna strategija i protokol, kako bi omogućili da bar 40 odsto kapaciteta sala ispunimo publikom koja ne mora nužno da sedi razdvojeno. Životni partneri, prijatelji koji se inače druže, mogu da sede zajedno, sa obaveznim maskama.
„Mapa puta“ Nebojše Bradića, predstavljena na sastanku sa premijerkom Anom Brnabić, referiše na međunarodna iskustva u vezi sa ponovnim osmišljavanjem pozorišnih praksi, koje predstavljaju „vitalni građanski dijalog o svetu kakav želimo da bude“. Ta iskustva se kreću u rangu od novih rediteljskih rešenja - držanja distance izvođača na sceni, do toga da članovi orkestra nose maske osim duvača, kojima su uvedeni plastični paneli. Svima se meri temperatura pre ulaska, a preporučuje se raniji dolazak, radi izbegavanja grupisanja i gužvi.
„Mada u ovom trenutku postoje pitanja na koja još uvek nisu spremni svi odgovori, verujem da će artikulisanje što većeg broja pitanja voditi ka boljoj pripremljenosti pozorišta da ponovo podignu svoje zavese i prikažu predstave pred ispunjenim gledalištem“, zapisao je Bradić u svojoj „Mapi puta“, težeći da stavku po stavku, da konkretne predloge reoorganizacije rada, svestan da ne postoji varijanta „nultog rizika“, ali postoji mogućnost za „višeslojnu odbrambenu integrisanu strategiju“, odnosno podelu odgovornosti između osoblja, umetnika i publike.
„Ventilacija i filtracija“ su poglavlje u kojem se predlaže unapređenje ovih sistema u cilju što većeg protoka svežeg vazduha koji dokazano umanjuje šanse za opstanak i razvoj
virusa u zatvorenom. „Beskontaktna infrastruktura“ podrazumeva što više elemenata infrastrukture enterijera, naročito u kupatilima i toaletima, koji bi se koristili bez dodira. Ovo se takođe odnosi na izbegavanje papirnih ulaznica, programa, flajera, njihov prelazak u digitalne formate.
„Fizičke barijere“ bi bile, na primer, zidovi od pleksiglasa u ložama, između dirigenta i orkestra, pojedinih sekcija u orkestru. Ovo podrazumeva i redovnu dezinfekciju ovih barijera, kao i upotrebu drugih pomagala kao što su maske, viziri...
Za toalete, kao posebno osetljivo pitanje, Bradić predlaže ograničavanje upotrebe za veći broj ljudi na način da se posetioci unapred obaveste o tome, da se produže ili uvode više pauza, poveća broj čišćenja, uvedu prenosni prečišćači vazduha, poveća broj sanitarnih tekućina i maramica za dezinfekciju ruku, kvaka...
Među drugim merama za sigurnost publike i izvođača u pozorištima, Bradić je napomenuo da bi se moglo voditi računa o parametrima kao što su vlažnost vazduha i uvođenju ultravioletnih germicidnih lampi.
U poglavlju posvećenom probama, Bradić za sada postavlja najčešća pitanja: „Da li glumačke podele i kreativni timovi treba da budu u karantinu pre početka procesa proba? Šta može biti urađeno onlajn dok su u karantinu? Kakva je strategija kuće prema gostujućim umetnicima? Kakva je politika transporta između lokacija – probne sale, scene i slično, što bi moglo da smanji rizik širenja virusa? Kako obezbediti posebna mesta za stvari svakog pojedinačnog učesnika? Kakva je strategija za alternacije (koje mogu da budu najbolja zaštita produkcije za slučaj bolesti ili karantina)?“
Za realizaciju same predstave, u „Mapi puta“ se navodi da zbog toga što produkcijski period predstave uključuje saradnju mnogih različitih timova: scenskog, kostimskog, timova za svetlo, zvuk, video, kulise, potrebno je ponovo osmisliti rasporede, kako bi pozorište izgradilo, zamenilo, popunilo i zaštitilo predstave na repertoaru. Kao jedno od osnovnih etičkih pitanja, koje se postavlja pred rukovodstvo pozorišta za Bradića je: „Kakav plan, politika i procedura ostavljaju prostor da oboleli ostane kod kuće, uprkos kulturi show must go on”?
Igor Burić