Krunislav Simić: Volim oslobađanje emocija

U Srpskom narodnom pozorištu postavio je četiri koreografije: Kraljevu jesen (1992), Grka Zorbu (1994, obnovljen 2016), Majerling (2002) i Damu s kamelijama (14. marta 2009). Renomirani umetnik, igrač, koreograf i reditelj sada je obnovio Damu s kamelijama, kojom će večeras na sceni „Jovan Đorđević“ započeti baletska sezona SNP-a. Na muziku Đuzepa Verdija baletom diriguje Aleksandar Kojić, koji potpisuje i orkestraciju.

Od praizvedbe „Dame s kamelijama” prošlo je devet godina. Predstavu ste osmislili za primabalerinu Baleta SNP-a Oksanu Storožuk povodom dvadesetogodišnjice njenog umetničkog rada. Tada ste rekli da je uloga Margarite Gotje izuzetno kompleksna i zahtevna i da predstavlja izazov, ali i potvrdu visokih umetničkih dometa za jednu balerinu. U obnovljenoj predstavi ovaj tragični ženski lik igra prvakinja Ana Đurić...

– Ana je pre svega sjajna umetnica, promišljena, razmišlja o svim zahtevima koje sam stavio pred nju. Oblikuje ih ozbiljno, što je odlika iskusne i velike balerine. Nije prvi put da sarađujem s njom, ona je tumačila i ulogu Marine, mlade udovice u baletu Grk Zorba. Istakao bih odličnu saradnju i sa drugim baletskim igračima, sa prvakom Baleta Andrejem Kolčerijuom, sa solistima Olgom Avramović koja igra ulogu Pridans, sa Katarinom Kljajić u ulozi Madam Olempa, sa Samjuelom Bišopom koji tumači ulogu Grofa De N… Na izuzetno visokom nivou je i saradnja sa ansamblom koji je, iako podmlađen, veoma ozbiljan i ulaže izuzetne napore da ispuni sve ono što se od njih zahteva.

Ima li nekih prilagođavanja novoj solističkoj ekipi koja nosi predstavu?

– Ima, jer je indiviudalnost svakog igrača vidljiva. Svi su drugačijeg senzibiliteta. S obzirom na razlike između premijerne podele iz 2009. i ove obnove, na toj razlici sam najviše i insistirao. Ja sam od onih stvaralaca koji se prilagođavaju igračima. Kao koreografa, najviše me interesuje ekspresija, to specifično unutrašnje stanje igrača. Moja je dužnost da prepoznam ono što imaju u sebi i da insistiram na tim njihovim vrednostima koje bi trebalo da se dovedu u prvi plan. A onda je do igrača da sami to shvate da bi stigli do srca publike.

Vaš koreografski senzibilitet je veoma izražen u svim baletima koje ste do sada postavljali za novosadsku baletsku scenu. Koliko se to vidi u baletu „Dama s kamelijama”? Šta je za Vas bio najveći izazov u građenju likova i razvijanju njihovih odnosa?

– Traženje emocija. Volim emociju, volim da je iz igrača pokrenem iz njegovog prirodnog stanja. Kod njih tražim oslobođeni pokret. Pre bih rekao da  je moj stil, da se poslužim terminom iz slikarstva, ekspresionizam, ili čak postmoderna. Kada sam se kao mlad igrač bavio plesom, uzor mi je bio Kenet Makmilan, čuveni britanski koreograf. Kod njega na sceni je sve verno prikazano i prepoznajete sve deonice kao da čitate klasično književno delo. Mišljenja sam da je važno za publiku da bude svedok događanja na sceni i da proživljavaju istu emociju koju proživljavaju i igrači. Ljubav, prijateljstvo, tragični junaci, ljubavni odnosi, drama, svađa implicirani su u mojim koreografijama. To su teme koje su za moj rad su presudne. Volim i da priča bude smeštena u autentičnim prostorima, da se na sceni prenese vreme i prostor dešavanja romana. U Dami s kamelijama imamo parisko okruženje 19. veka, jednu konzervativnu sredinu, damu koja je, po mom mišljenju, emancipovana žena. Ona je svojim oblačenjem i slobodnim ponašanjem izazivala pažnju i znatiželju muškaraca a ljubomoru kod pariskih dama. Mislim da bi ta dama, da živi u današnjem vremenu, bila modni kreator, toliko je bila korak ispred vremena.

Verdijeva muzika je izuzetno inspirativna. Koliko vas muzičko delo „vodi“ u potrazi za pokretom?

– Verdijeva muzika je zahvalna za rad na koreografiji, zato što pruža mogućnost da se u baletskoj profesiji izrazimo na najbolji mogući način jer ima tu širinu, melodičnost, pevljivost, planetarno je popularna. Neki koreografi su Damu s kamelijama radili na muziku Šopena, Lista, a ja sam se opredelio za Travijatu. Verdi ima te neke široke deonice, mesta gde koreografijom mogu pokazati emociju, nostalgiju, atmosferu nabijenu strastima i postići izražajnost na sceni. Operski vokali su pretvoreni u partituru i instrumental i dali su mi mogućnost da se na dramski način precizno izrazim. Maestro Kojić je uradio sjajnu orkestraciju tako da je to novina u obnovi Dame s kamelijama. To je bio i za mene zadatak da neke stvari koreografski izmenim i doteram.

Vaša saradnja sa scenografom i kostimografom uvek čini umetničko jedinstvo. Da li je nužno da se Vaše viđenje dela poklopi sa vizijama saradnika?

– Geroslav Zarić i Bojana Nikitović su sjajni umetnici. Sa Geroslavom dugo sarađujem, skoro sve balete smo zajedno uradili. Ako treba da uvedemo neki detalj, neki rekvizit na sceni, uvodim ga opravdano, jer ću tim rekvizitima koreografski manipulisati. Tu je iskazana veština scenografa da mi ponudi nešto što je u funkciji mog izraza, a da, pri tome, igrači imaju slobodan prostor. Tu je i kostimografkinja, koja je prilagodila kostime vremenu i baletskom pokretu koji mora biti slobodan i graciozan. Video sam neke sjajne koreografije, ali su kostimi sputavali igrače u izrazu.

Balet je danas, kao umetnost, u žiži interesovanja stvaralaca i plesača i publike. Svet jednostavno pleše… Pokret i umetnička igra su se izborili za svoj trenutak, za vrhunsku umetničku poziciju. Kako vidite današnju situaciju na polju umetničke igre?

– Još u mladosti, dok sam bio igrač, shvatio sam da je balet jedna privilegovana profesija i da ova umetnička grana ima budućnost zato što pruža sve: igrač mora da je muzikalan, glumački darovit i igrački obrazovan. Dakle, sve vrste umetnosti su ovde sublimirane. Balet je u svetu u velikoj ekspanziji, što je očito ako se uporede baletske predstave od pre pedeset godina i današnje. Granice se pomeraju u sportu, slikarstvu, ali mi se čini da balet u tome prednjači. Pratim i rad novih i mladih koreografa koji stalno tragaju za nečim novim. To je dobro i pozdravljam napore da se ide dalje. Imamo i epohalne koreografe Rolana Petija, Marijusa Petipaa, Morisa Bežara i druge, čija su dela decenijama ostala neprevaziđena. Ja sam ostao veran svom izrazu i vremenu. Balet je planetarna umetnost sa lepom budućnošću, možete ga igrati na svim scenama u svetu i da vas svi razumeju. To publika voli.

Snežana Subić