Keskenović: Sve što ne služi cilju, suvišni je luksuz

Pod geslom “Glumci su se vratili, publiko!”, ovaj festival će do 29. aprila ponuditi publici sedam dramskih i pet predstava za decu, u izboru selektora Gorana Ibrajtera.

U dramskoj konkurenciji publika će narednih dana gledati predstave “Evgenije Onjegin” novosadskog Pozorišta mladih, “Zrenjanin” NP “Toša Jovanović”, “Maestro” NP Sombor, “Mala mađarska pornografija” Novosadskog pozorišta/ Ujvideki sinhaz, “Avgust u okrugu Osejy” Drame na srpskom jeziku subotičkog Narodnog pozorišta / Kazališta / Nepsinhaz, i “Smrt čoveka na Balkanu” NP Kikinda. Večeras, na otvaranju Festivala, ansambl Srpskog narodnog pozorišta izvešće prvu od sedam dramskih predstava ovogodišnjeg Festivala - “Anika i njena vremena”, inspirisanu pripovetkama Ive Andrića, u kojoj lik Anđe tumači Biljana Keskenović, prvakinja somborskog Narodnog pozorišta.

Za lik Anđe bi se moglo reći da je predodređen, prepoznatljiv u našoj literaturi i pozorištu, ali kritičari su rekli da ste mu vi pristupili slojevito. Kako ste vi zamislili Anđu, tražeći načine kako da je tumačite?

- Ako bismo povukli paralelu sa današnjim vremenom, Anđa bi bila političar modernog doba. Njena najizraženija osobina i ujedno veština koju je dovela do savršenstva je samokontrola. Bez suvišnih reči i gestova. Sve što ne služi datom cilju u situaciji, suvišni je luksuz. Ali zato, ono što izgovori i uradi, ima veliku težinu, dovršeno je, izvedeno do kraja i tačno.                          

Anika i Anđa, pored svih suprotstavljenosti, ipak imaju zajedničku crtu, jer su snažne u svojoj opredeljenosti da uzmu stvari u svoje ruke i čine ono što smatraju da je jedino ispravno po njima. Da li je odmeravanje snaga u osnovi njihovog rivalstva?

- Osnovni sukob komada počiva na rivalstvu dve žene Anike i Anđe. Anika -mlada, lepa, hrabra i slobodna. Protivnik dostojan poštovanja. Opasnost da se uruši uspostavljeni poredak realna je i stvarna. U takvoj borbi Protinica se bori svim raspoloživim sredstvima.

Šta Anđu najviše potiče na delovanje, možda očuvanje porodice, tradicionalnost i opasnost da će se srušiti svet koji počiva najviše na njoj?

- Njena najveća ljubav i ujedno slabost je njen sin. Najznačajniji cilj je njegova sreća. Smatrajući da je sujeta najveći neprijatelj svakog pametnog poteza, ona se analitično i disciplinovano upušta u borbu za uspostavljanje  tradicionalnog reda stvari.    

Sukob starog i novog, mladosti i starosti koja joj ne odoleva, to bi čini se mogao biti i danas prepoznatljiv okvir u kojem se porodični odnosi menjaju, sukobljavaju, raspadaju?

- U društvu u kome živimo, odsustvu svakog kriterijuma, pravih vrednosti i moralnih načela, društvu u kojem se promovišu kič, šund i neukus, porodični odnosi su poremećeni. Novo doba donosi nova pravila. Mladi ljudi nemaju uzore. Ono što je novo, ne mora nužno biti i dobro.

Koliko za glumca znači promena pozorišne sredine i susret sa drugim ansamblom? Šta menja u njegovom pristupu ulozi, učešću u predstavi? Da li se festivalska izvođenja predstava razlikuju od „običnih“ ?

- Na skučenom kulturnom prostoru na kojem delujemo, dragocena je promena pozorišne sredine.To obogaćuje i donosi nova iskustva. Nažalost, sve su ređe prilike za to. Manjak finansijskih sredstava za pozorišta, loša repertoarska politika dovela su nas do zatvaranja unutar naših malih kulturnih sredina. Festivali su retka prilika da se na jednom mestu stekne uvid u ono što pozorišta danas rade. Imala sam sreću da radim sa divnim, talentovanim i posvećenim umetnicima na ovom projektu.   

Festivalska izvođenja predstave se utoliko razlikuju što je kod svih nas učesnika i glumaca, i ljudi iza scene, pojačano prisustvo odgovornosti da sve protekne najbolje moguće. Da opravdamo naše učešće na festivalu i pružimo publici kvalitetno izvođenje.

N. Pejčić