Jelena Končar: Pepeljuga i sve ostale zanemarivane žene

Ova pevački izuzetno zahtevna operska uloga razlog je što se “Pepeljuga” ne postavlja na scenu baš tako često, iako joj već sam sadržaj, ove dobro poznate bajke, obezbeđuje veliku popularnost.

Možda čak ova predstava SNP -a još više zahteva od njenih protagonista, pored pevanja, budući da je, po zamisli reditelja Marka Pučija Katene, u njoj isprepleten svet ove bajke sa poznatim likovima legendarnog filma “Maratonci trče počasni krug” Dušana Kovačevića, u režiji Slobodana Šijana. Savremene operske postavke nadaleko poznatih klasičnih naslova, kao što je ovaj, kod nas nisu baš tako česte, i zato je ova predstava zahtevala dodatni napor, i veliki glumački trud, a ne “samo” pevački.        

Rosini je u ovoj operi bio jako darežljiv prema mecosopranima, možda najviše od svih kompozitora, ako izuzmemo Bizeovu Karmen, ali, to je zaista teška uloga?

- Moram da kažem da je vrlo zahvalno pisana, zato što postoje segmenti, u trajanju od desetak minuta, posle kojih uvek dođe neka pauzica. Jesam ja sve vreme na sceni, ali ne pevam stalno. Zahvalna sam Rosiniju što je tako napisao, da između svakog segmenta, koji je zaista zahtevan i težak, postoji malo vremena za odmor. Uloga jeste izuzetno teška, čak mnogo teža od Rozine u “Seviljskom berberinu”, ali sve je to nekako specifično, baš zbog tih koloratura i bravura. Vokalni pedagozi kažu da svaki glas treba da poseduje kolorature, i ukoliko je pokretljiv, znači da je tehnika dobra. Ali, to ne znači da se ne radi “krvavo”. Za dobijanje brzine u pokretu glasa i tih koloratura, zaista je potrebno svakodnevno vežbanje. To je kao sport. Pevanje jeste kao sport, ali posebno ovaj stil. Rosinija pevati predstavlja zaista svakodnevno treniranje, kao u sportu. Dva dana ne pevam, i ja već osetim razliku. 

Koliko ova uloga odgovara vašem glasu?

- Baš leži, iako, kad se pogledaju note, postoji baš mnogo pasaža koji su visoki, ali je to umešno pisano. Rosini je jako dobro poznavao glas, i uvek je nekako vodio računa o tome da većina koloratura i frazirunga budu u nekom centru, koji je udoban za pevača, uz poneki izlet u visine. Naravno da se umorim od pevanja, ali je ono poprilično udobno za glas.

Kako se lik Pepeljuge uklapa u ovu koncepciju predstave, povezane s filmom “Maratonci...”?

- Prvo sam bila zbunjena: ko sam ja zapravo u predstavi? Prvih nedelju dana sam reditelju non - stop postavljala to pitanje. On je odgovarao: Polako, videćeš, nemoj ništa unapred da razmišljaš, samo se opusti. Instistirao je na nekoj slobodnoj interpretaciji i davao nam zaista takvu slobodu, da sam ponekad zaboravljala da sam na režijskoj probi, nego da imam privilegiju da se svakog dana igram četiri, pet sati, i da za to još dobijem platu. Šta čovek više da poželi? Ali, sve to malo i zaboravim kada dođu svakodnevne orkestarske probe. Recimo, prošla nedelja pred premijeru je bila užasno teška, jer smo šest dana zaredom imali orkestarske probe, što je jako naporno za glas, a petog dana i dve dnevno. Jedna je podela, i zato čovek stvarno treba da bude u jako dobroj formi, da se ne bi povredio, oštetio glas, i pametno ga vodio.

Da li je Pepeljuga Kristina iz “Maratonaca...?”

- Nije, ona je prototip žene u tom periodu na Balkanu, večito zanemarivane. Jeste Pepeljuga, kao lik, zanemarena, ali se to generalno može primeniti i na celu žensku populaciju, predratnu, iz tridesetih godina prošlog veka. Pa i do skoro, samo što su žene sada progovorile o tome, a tada se smatralo da je to njihova uloga, i da one tako treba da žive i da nemaju uopšte pravo glasa, niti da se bune. Pepeljuga predstavlja žene tridesetih godina prošlog veka, zapostavljene, potpuno zanemarivane, i bez prava glasa, iskorišćavane samo za reprodukciju.

Ova uloga je, u ovoj predstavi, glumački zahtevna, ali publika odranije zna da se vrlo dobro snalazite u tome. Ipak, da li to još malo otežava pevanje?

- Jeste teško spojiti te dve stvari, ja bih dala savet mladim pevačima, da je važno na režijskim probama pevati punim glasom. Ako “markirate” i čekate orkestar da probate kako će vaš glas da zvuči, da biste se sačuvali, onda imate problem, zato što od samog starta treba da se odmere snage. I treba videti koji pokret je suvišan, jer ugrožava pevanje, a koji možda čak i pomaže.

Kada je režija logična, onda je sve zaista lako, i nema nekog napora da se to interpretira, a svakako jeste naporno pevati i glumiti u isto vreme. Mi obično nipodaštavamo mjuzikle i kabaree, a to je izuzetno kompleksan žanr, i ja se divim tim ljudima, koji imaju još i ozbiljne koreografije, uz sve to.

Šta očekujete od ove predstave?

- Obožavam svaku predstavu koju radim, iako nešto publika može da proglasi za promašaj. Međutim, ako ne uživam u tome što radim, ja prosto ne mogu to da radim. Stvarno sam prepoznala, i ne samo ja, da je ovo sjajna ideja, i nadam se da će je publika prihvatiti. Evo, i opera “Mileva” Aleksandre Vrebalov, koja je bila izuzetno napredno režirana, i ni nalik nečemu što smo imali prilike ovde da vidimo, a partitura savremena, komponovana nekim jezikom na koji naša publika nije bila baš navikla, i sve to je bilo sjajno prihvaćeno.

Mislim da kvalitet jednostavno nađe neki put do čoveka. Ljudi koji su naučili da idu u pozorište, ne mogu, a da ne prepoznaju kvalitet. Naravno, ukusi su različiti, nekome se nešto dopada, nekome ne, ali mislim da će prepoznati kvalitet.

N. Pejčić

Šta ova Rosinijeva uloga znači za vašu karijeru?

- To je vrhunac u ovom fahu. Mogu sada da pevam još neke Rosinijeve uloge, ali kada kažete da imate “Pepeljugu” na repertoaru, to zaista govori o tome šta ste postigli, i šta ste u stanju da izvučete iz svog glasa. Meni ovo jako imponuje. Možda sam zamišljala da će moj put biti drugačiji, ali ovog trenutka ja se ne žalim ni na šta. Moram biti zadovoljna, jer je ovo zaista velika stvar.