„DNEVNIK” NA „IGRI SNOVIĐENJA” U DOMU KULTURE „STUDENTSKI GRAD” Život je čudo u 11 slika
U ne baš punom auditorijumu dvorane Doma kulture „Studentski grad“ izvedene su samo dve predstave romantično-komičnog muzičkog komada „Igra snoviđenja” u 11 slika, rađenog prema čuvenoj bajci Hansa Kristijana Andersena „Postojani olovni vojnik“.
Šteta što i treća, zakazana za 1. decembar, nije održana, jer bi je, verujemo, pored dece (kojima je u prvom redu namenjena) i neki od starijih posetilaca gledali s nostalgijom i sličnim lepim osećanjima iz svog detinjstva i odrastanja, na koje ih podsećaju događanja ove toplo i duboko emocionalno prikazane muzičko-scenske fantazije.
Veoma lepo primljena i aklamirana od gledalaca svih uzrasta, „Igra snoviđenja” je ostvarena u sveprožimajućoj međusobnoj sinergiji mladosti i iskustva, savršeno predvođenih i ujedinjenih vizijom i radom legendarne (neverovatno ingeniozne i lucidne i u njenoj 94. godini) rediteljke, dramskog pisca i pedagoga Zore Bokšan Tanurdžić, koja ih je podsticala i s mnogo strpljenja i ljubavi, i očiglednim autoritetom i mudrošću. I sama svojom neobičnom biografskom storijom pokazujući da je život čudo, ali i koliko fantastična toliko i istinita priča, velika umetnica reči i naracije iskusno i inspirisano vodi svoje aktere kroz ljubavnu sagu između hendikepiranog vojnika i balerine, punu peripetija i kontrastnih dramatičnih zbivanja i prizora.
U svojoj inscenaciji dajući veoma važnu ulogu odgovarajućoj muzici, koju je lično izabrala (snimljeni fragmenti instrumentalnih kompozicija Stravinskog, Mocarta, Betovena, Šopena, Čajkovkskog, Griga, Rahmanjinova, Ernesta Kortazara) ona se rukovodi i dalekovidim Andersenovim rečima da „gde reči ne bude, progovara muzika“. U tom smislu rediteljski postupak Zore Bokšan Tanurdžić spaja dramu, igru i „operu“, kreirajući specifično muzičko - scensko delo u 11 slika, u kom se, pored umetničke muzike, deca upoznaju, kako i sama ističe, s „životnim istinama o ljubavi, prijateljstvu, bratsko/sestrinskom odnosu i iskušenjima kroz koja treba da prođe mlado biće da bi sazrelo. Baš savladavanje prepreka na tom putu odrastanja, ličnost čine jačom i istrajnijom u svojim talentima i suštini“.
Predstava je otkrila u punoj meri brojne, već prepoznate talente, i neke koji tek stasavaju, pa bez kritičarskih pretenzija, s podjednakim uvažavanjem navodimo sva imena, počev od autorske ekipe, koja je tako imaginativno pokrenula mlade dramske, baletske i operske umetnike, za nadahnuti interpretativni čin izabranih i okupljenih zahvaljujući producetkinji Tanji Rap. Tako, sastavu kompletnog izvođačkog kolektiva i autorskog tima, na čelu s rediteljkom Zorom Bokšan Tanurdžić, pripadaju koreograf Aleksandar Ilić, scenograf Žorž Draušnik i kostimografkinja iz Novog Sada Staša Jamušakov, čiji je rad sjajno podržan svetlosnim efektima Srđana Jovanovića i zvučnim dizajnom Zorana Jerkovića, kao i asistencijom koregrafa Bobana Kostića.
Navodeći, razume se, najveći broj tumača glumačkih partija, koji su gotovo podjednako zaslužni za zavidan uspeh ostvarene produkcije, počinjemo s odličnim Aleksandrom Polupanovim kao Postojanim olovnim vojnikom Matijom, koga smo upoznali na prvom izvođenju (na drugom ga ja igrao Filip Stanić), zatim izvanrednim Bojanom Lojkovićem kao tumačem potpuno neobičnog, operskom pevanju naklonjenog lika Policajca, te neodoljivo simpatičnim olovnim vojnicima/braćom Filipom Stanićem, Nikolom Koraćem, Stefanom Nikolićem, Milanom Perišićem i Bobanom Kostićem. Bitne uloge igraju i Stela Računica (Mama) i Andrija Daničić (Tata i Kapetan), Magdalena Ivanović i Teodor Stjepanović (blizanci Maja i Miloš), Milana Matejser, odnosno Andrijana Marin (Balerina) i u roli Komšinice Marinele, operske dive, dve izuzetne profesionalne pevačice Nevena Đoković i Mirjana Nedeljković.
Njihove, u stvari, jedine „žive“ vokalne numere su čuvena arija šarmantne Rozine iz Rosinijevog „Seviljskog berberina”, duboko senzibilna arija Laurete iz Pučinijeve komične opere „Đani Skiki” i popularna pesma Poljubac Luiđija Arditija (italijanskog kompozitora i dirigenta druge polovine 19.veka), valcersko-operetskog karaktera, kojom koloraturne sopranistkinje poletno i s oduševljenjem zaokružuju svoje glumačko-pevačke nastupe. Ističemo i doprinos Kompanije „Balet mladih“ i Akademskog folklornog ansambla Instituta za umetničku igru, a posebno i funkcionalni udeo izvršne produkcije kuće „BAFE“ i njenog tima u kom su i realizatori kostima, pušaka, scenografije, šminke i frizura, itekako neophodni i zaslužni za konačni primeren rezultat, nadamo se, i novih, još ekspresivnijih i posećenijih izvođenja.
Marija Adamov