Danas počinje takmičarski program 67. Sterijinog pozorja

- Zahvalan sam Sterijinom pozorju što mi ukazuje čast da otvorim festival našeg nacionalnog pozorišta koje nosi ime velikog srpskog pisca. Istovremeno, doživljavam to kao priznanje i podršku mojoj profesiji koja s ljubavlju, poštovanjem i verno nadgrađuje slikom, kreira, osmišljava i vizuelnom komponentom prati našeg dramskog pisca. Pisac je za mene zvezda, a najbitnija karika i pokretač svega na sceni i u pozorišnom činu jeste dramski tekst. S velikim zadovoljstvom i uspehom radio sam takstove naših klasika, Sterije, Nušića, Njegoša… kao i mlađih pisaca, mojih savremenika, Ljubomira Simovića, Dušana Kovačevića, Vladimira Arsenijevića… i radovao se svakom uspehu na ovom velikom festivalu – reči su akademika Miodraga Tabačkog.

Prve večeri izvedena je i festivalska premijera predstave „Mileva”, rađene po tekstu pet autorki: Milene Bogavac, Olge Dimitrijević, Tijane Grumić, Vedrane Božinović, i Vedrane Klepice, u režiji Anice Tomić. Ova predstava van konkurencije rađena je u koprodukciji Narodnog pozorišta Sombor, Sterijinog pozorja i Fondacije „Novi Sad – EPK“.

Takmičarska selekcija otpočinje večeras s predstavom Srpskog narodnog pozorišta „Kod večite slavine“ Momčila Nastasijevića, u režiji Sonje Petrović, koja će biti izvedena na sceni „Pera Dobrinović“, s početkom u 19 časova. U predstavi igraju: Sonja Isailović, Srefan Vukić, Bojana Milanović, Vukašin Ranđelović, Miloš Lazić, Stefan Starčević, Mia Simonović, Alisa Lacko, Nina Rukavina, Nenad Pećinar i Dimitrije Aranđelović.

- Ova drama govori o praroditeljskom grehu i posledicama postupaka naših predaka. Sled događaja kakav postoji u drami „Kod Večite slavine“ zastupa ideju da prošlost determiniše budućnost, tj. da sadašnje generacije trpe posledice delanja prethodnih. Međutim, možda i važnije pitanje od ove biblijske ideje o pragrehovima jeste pitanje načina na koji se gresi prenose. Dakle – ne samo da li su naši preci činili zlo, a mi nastavili da se ponašamo po istom modelu, nego i šta nas nagna da ponavljamo njihove – pita se rediteljka Sonja Petrović.

Kako navodi, „čini se da smo u kulturno-nematerijalno nasleđe, osim modela nasilja, dodali i veštinu prećutkivanja i sklanjanja glave od nesrećnih okolnosti, a identitet svake sledeće generacije još je nedefinisaniji ili definisan lažnim ili polu- informacijama. Zbog toga se s vremenom u ljudima koji stasavaju u neznanju sve više razvija apatičnost prema okruženju i ekstremne pojave i osećanja kao što su bes, agresija, mržnja… Likovi iz Nastasijevićeve drame su „ekstremne“ i devijantne pojave, učiniće se ničim izazvane i motivisane“.

- Nastasijevićeva drama, koja istovremeno baštini naturalistički motiv i folklornu atmosferu Bore Stankovića (Miodrag Pavlović), ali i simbolističku melodiju pa i poetiku Meterlinka (koncept „Duše“), spada u scenski najzahtevnije predloške naše moderne drame. Utoliko je scensko tumačenje Sonje Petrović, koje je realizovala sa mladom glumačkom ekipom SNP-a i sjajnim timom saradnika, predvođenih dramaturškinjom Minom Petrić, vrednije pažnje – navodi u svojoj kritici ove predstave Svetislav Jovanov.- Naime, dok scenske postavke naših drama, zasnovanih na kombinacijama folklornog simbolizma i melodramskog naturalizma, uglavnom teže da emociju/strast predoče tek kao jedan od elemenata tog folklora (ili folklornog „svetonazora“), Sonja Petrović „obrće igricu“. U njenoj postavci „Kod Večite slavine „čitav folklorni (mitološki, legendarni) kontekst stavljen je u funkciju prezentovanja sage o ukletoj ljubavi – tačnije, pretvoren u tek jedan od sastojaka potresne i zaumne ontologije strasti.

Međunarodnu selekciju „Krugovi“, u kojoj su predstave van konkurencije, večeras u 21 čas na sceni „Jovan Đorđević“ otvaraju „Usidrene“, rađene po tekstu Elvisa Bošnjaka, u režiji Anastasije Jankovske, koprodukcija HNK Split, „Gavela“ Zagreb i HNK Zadar. U predstavi igraju: Davor Jureško, Anja Šovagović Despot, Snježana Sinovčić Šiškov, Goran Marković, Martina Čvek, Maruška Aras i Katarina Romac.

- Birajući u moru mogućih tema o ostrvu, izabrao sam to epsko čekanje koje se događalo pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka; vreme u kojem su se muškarci, muževi i očevi koji su otišli u prekomorske zemlje pre Drugog svetskog rata, vraćali kući nakon trideset, pa i četrdeset godina. Sve te žene – koje tako dugo nisu videle svoje muževe i s decom koja u nekim slučajevima vlastite očeve nisu videla nikad – otvarale su im vrata  -  objašnjava pisac Elvis Bošnjak.

Kako primećuje kritičar Mladen Bićanić, „Usidrene“ izvanredno „funkcionišu kao surova i opora pozorišna priča, smeštena konkretno sred nekog neimenovanog ostrva, izgubljenog u vremenu, ili možda u mestu gde je vreme stalo, ono vreme koje mi, njegovi savremenici, mislimo da je jedino izvesno a ispostavlja se da nije, da postoje i neka druga vremena o kojima ništa niti slutimo niti znamo – ustvari, sve se u tom podneblju iz snova, onostranom i nedokučivom, događa u nekom potpuno drugom svetu, svetu koji nestaje, tu, nama pred očima, a mi smo nemoćni ili naprosto ne znamo kako ga sačuvati, kako spasiti i povezati krhotine tog sveta što se lome, netragom nestaju, tu, pred nama“.

        N. Pejčić