„Bitka za Trianon” Andraša Urbana u pozorištu „Deže Kostolanji” u Subotici
Nakon operete „Vitezovi Lake male“ U Pozorištu „Deže Kostolanji“ u Subotici, lakrdije „Ibi the Great“ u Narodnom pozorištu Sombor, kao treća novija predstava Andraša Urbana, na domaću scenu stiže „Bitka za Trianon“ Iz Budimpešte.
U Pozorištu „Deže Kostolanji“, u Subotici, večeras je na reperotaru takoreći naša premijera predstave koju je Urban nedavno režirao u Pozorištu „Atrium“, u srcu Mađarske. Baš kao što je često slučaj i u javnom prostoru Srbije, stvar srca se predstavlja kao stvar politike.
- Vojvođanski mađarski glumci se susreću u jednom talkshow-u u Budimpešti sa peštanskim glumcima. Sukobljavaju se oko identiteta, levog i desnog, povodom Trianona, to jest povodom istorijskog čina kada je Mađarska izgubila dve trećine svojih teritorija, pa su se „rodili“ manjinski mađari – objašnjava za „Dnevnik“ siže svoje nove predstave Andraš Urban.
Poznati reditelj je očigledno u poslednje vreme napravio dramaturški zaokret, pa mu predstave imaju manje-više i klasičnu dramsku priču:
- Slavni glumac posle sudbonosnih izbora gubi poslove i svoj angažman. U međuvremenu usvoji kao tata pet vojvođanskih mladih glumaca i osnuje porodicu. Pod uticajem snoviđenja fomira pokitičku stranku „Mađarska pravda“ sa političkim ciljem da vrati sve izgubljene teritorije Mađarskoj putem oružane borbe. U tom duhu vaspitava „decu“. Ali, partije i pokreti koštaju, pa ludilo kulminira u pokušaju nabavke sredstava za partiju...
Kad se pročita o čemu je predstava „Bitka za Trianon“, u sred priče, lako je prepoznati i zbilju. Tumač glavne uloge, glumac Robert Alfeldi, jeste imao političku karijeru u Mađarskoj, doduše levičarsku, koja je načisto propala pred uzletom nacionalizma i populizma, što se odrazilo i na sigurnost njegovog zaposlenja. Ne bi bio ni prvi, ni poslednji koji se okrenuo unosnijoj karijeri, zaokrećući udesno. I rat u Ukrajini više je od metafore opasnosti koja vreba od nacionalističkog diskursa, a vojvođanski Mađari, u predstavi glumci, kao i sve druge manjine ovog sveta, na kraju posledično budu samo kolateralna šteta.
- To je priča o identitetu, o ludilu, političkom i ljudskom. O sukobu identiteta unutar istog identiteta. O sukobljavanju ljudske i ideološke stvarnosti. – nastavlja Urban. - Predstava je vesela, sa veselom muzikom i dobrim tekstovima koji govore o manjini i većini. O nerazumevanju gde se i dalje ne razume, jer razumevanje košta.
Scenski tekst predstave „Bitka za Trianon“ nastao je kroz proces rada, improvizacije i razgovore sa pet glumaca iz Vojvodine i troje iz Mađarske. Pozorište „Deže Kostolanji“ predstavljaju David Buboš, Timea Filep, Boris Kučov, Gabor Mesaroš, Andrea Verebeš, a trojac iz budimpeštanskog „Atriuma“ Robert Alfeldi, Mate Kovač, Bori Peterfi. Pored reditelja, sa njima je sarađivao dramski pisac Ištvan Ugrai i istoričar Kristian Ungvari, čiji je zadatak bio da objasni istorijske fakte, ali i iznese svoje lične priče u vezi sa Trianonom.
Muziku u duhu epskih tema Trianona, na način opereta koje su proslavile mađarsko pozorište, komponovao je Arpad Serda.
I. Burić