„BILO JEDNOM U NOVOM SADU” VEČERAS PREMIJERNO U UJVIDEKI SINHAZU Iza pozorišne zavese

“Bilo jednom u Novom Sadu”, pak, nije film, nego predstava. Povodom 50 godina Novosadskog pozorišta/ Ujvideki sinhaza, reditelj i sada upravnik ove kuće Andraš Urban, odlučio se da se poigra sa naslovom kultnih filmova Serđa Leonea i Kventina Tarantina. Večeras je premijera i početak Mini-festivala mađarskih pozorišta iz Vojvodine koji će trajati do 4. februara. 

- Nismo išli toliko u prošlost. Išli smo više u smislu inspirativnih citata. Uglavnom smo se usmerili prema komercijalnoj, zabavnoj prošlosti ovog pozorišta i takva je i predstava. To bih voleo skromno da kažem - predstava je na neki način naš poklon publici, a i nama je vesela priča. Naravno, i iza takvih priča je ogroman rad i posao - naveo je Urban u izjavi za novinare kojom je najavio večerašnju premijeru i početak festivala kojim Novosadsko pozorište/ Ujvideki sinhaz takođe slavi svoj jubilej. - “Bilo jednom u Novom Sadu” zapravo se bavi sadašnjošću, našim položajem u manjinskom kontekstu i položajem pozorišne umetnosti uopšte. Šta je pozorište danas, kako komunicira sa svojom publikom i kako uopšte može da opstane u današnjim društveno-političkim okolnostima. 

Urban je publici obećao ne samo veselu, nego i vizuelno lepu, muzičku predstavu sa 20 songova i vrhunskih koreografskih tačaka koje su ostvarili glumci u briljantno ostvarenim ulogama.

Arpad Serda je komponovao muziku za predstavu “Bilo jednom u Novom Sadu”. Kristian Gerđe je koreograf, Tamaš Olah dramaturg, Marija Kalabić scenografkinja, Senka Ranisavljević kostimografkinja.

- Pričali smo o našim uspomenama. Ko je, kako, šta doneo, mislio, osećao u vezi ovog našeg pozorišta. - opisala je rad na aktuelnoj predstavi Emina Elor. - Jako puno smo pričali o tome koliko je bitno što postoji ovo pozorište baš u Novom Sadu, baš za našu publiku. Ko je ona uopšte? Da li smo joj još uvek bitni, kao pre 50 godina? Nadam se da će se te teme koje smo dotakli na probama videti u predstavi, da će se videti energija koja se za 50 godina skupila na tim daskama i da na ovoj predstavi možemo to da prenesmo publici za koju se nadamo da nas još uvek smatra bitnim. Nadam se da još uvek možemo da je iznenadimo i da utičemo na nju.

Glumac Arpad Mesaroš naveo je da će publika Novosadskog pozorišta/ Ujvideki sinhaz imati prilike da vidi šta znači biti glumac 24 sata. Moći će da provire iza kulisa i vide debate o rediteljima, o pozorištu - šta je dobro pozorište, šta nije, šta mislimo o novim formama, o avangardi, o svlačenju.

- Mi treba da budemo spremni 24 sata na to da odigramo bilo koju predstavu, da otpevamo bilo koju pesmu i da otplešemo bilo koju koreografiju - poručio je Mesaroš.

Za glumca Gabora Ponga bilo je dirljivo mnogo toga tokom rada na predstavi “Bilo jednom u Novom Sadu”. 

- Ovo je bio poduži period tim-bildinga za našu trupu. Dosta toga smo pričali o pozorištu, o prošlosti, a i o sadašnjosti. Želim samo još da kažem da predstava ima mnogo žanrova i svi će pronaći u njoj neke momente koji im odgovaraju. Skoro 20 godina sam u pozorištu, kao i Emina Elor. Jako mi je drago da imamo dve koleginice koje se vraćaju na scenu i da smo svi tu u jednoj predstavi. 

Koreograf Kristian Gerđe prvi put sarađuje sa Urbanom i ansamblom Novosadskog pozorišta/ Ujvideki sinhaz. Upoznao je retko posvećen tim, izuzetno usmeren jednih na druge, otvorenih za sve bez obzira na godine, pol ili fizičke predispozicije. 

- Vrlo brzo smo se sporazumeli i više se ne osećam kao spoljni saradnik - rekao je Gerđe.    

I. Burić