Anđelka Prpić: Smejemo se sami sebi!

Šarmantna Anđelka u ovoj predstavi igra Jovanku Joku Jakovljević, bankarku staru 32 godine. Joka  je mlada žena koja gradi karijeru onim što ima (pameti i znanja ponajmanje) u surovom korporativnom svetu. Sasvim slučajno se našla pred dilemom: čast i bračna vernost ili uspon u karijeri? Takvu dilemu ne može da razreši sama: čitava vojska likova (u kojima se našla) joj u tome pomaže stvarajući još veću konfuziju u njenoj praznoj glavici, a direktorov sin samo što nije ušao u njenu sobu... Zadovoljstvo je njegovo, kajanje njeno...

- Volim kada se pred mene stavljaju teški zahtevi i koji imaju prvenstveno zadatak da budu pitki i da okupljaju široku publiku. Kroz monodramu „Šta me snađe” susrela sam se sa temom sa kojom se, sigurna sam susreću mnoge žene, a to je pitanje morala! Šta je uopšte moral, u kojoj meri ga treba slepo slediti? Da li je vredno pobeći od sopstvenih ubeđenja? Imamo li svoja ubeđenja ili smo zavisni od okoline i sredine i svega što nam se nameće? Žargonski rečeno, dati il' ne dati? A šta je na tasu ponekad i „stočne” vage otkriću vam na sceni. Uzbuđuje me jako kada treba da oživim likove i teme u kojima se svi pronalaze. Zadatak mi nije lak, a to je da se uglavnom žene ali i muškarci poistovete sa mojim problemom na sceni - rekla je Anđelka Prpić u razgovoru za Dnevnikov TV magazin.

Kako izgleda igrati monodramu koja je, prema rečima Nebojše Romčevića, krojena za vas?

- Uzbudljivo. Napeto. Razigrano. Dokumentarno. Veselo. Velika je odgovornost raditi Nebojšin tekst, gde nijedno slovo nije slučajno i tek tako napisano. Zapravo potrebno je samo slediti i pratiti to što je on kreirao do detalja. Kada se to savlada onda dolazi najvažniji deo i smisao našeg posla,a to je publika. Stavila sam samu sebe pred veliki zadatak, ali kada iz publike čujem reakciju sve iznova i iznova dobija smisao.

U monodrami „Šta me snađe” igrate „čitavu vojsku likova”. Ko su svi ti likovi koje nam predstavljate?

- To su zapravo tipovi. Tipična nesnađena ambiciozna 30-ogodišnjakinja, tipična policajka, tipična majka, baba, psihološkinja, tipičan nezainteresovani muž i tako dalje. Tek kada se stvar dovede do generalizacije vidimo zapravo ko smo, kakvi smo i gde smo. Kada bi se i psihologizacija uvela, valeri bi mutili sliku. U Nebojšinom tekstu smejemo se sami sebi, žalimo nad svojom površnošću, neretko i glupošću. Izazov mi je bio da oživim sve te likove. I zanimljivo mi je što svaki lik ima svoje simpatizere, očigledno se svako pronađe u nekom od njih.

Da li kad kreirate lik, imate u glavi neku osobu iz realnog života koju ste upoznali i da li vam se događa da nakon igranja nekog lika, bolje razumete određene ljude iz vašeg života?

- Lepota našeg posla je da se bavimo ljudskom dušom, da istražujemo i u sebi tražimo različite profile, odnosno makar neke obrise kako bi u određenom momentu mogli da budemo neko drugi. Nije to niti lak niti jednostavan put. Istina, nekad imitacija pomogne na tom putu, ubrza proces, ali se svakako na tome ne završava posao. Konkretno među ovim likovima, najpoznatiji lik mi je bila uloga Babe. Ne zato što podseća na moje bake, već zato što babina sva interesovanja počinju i završavaju se sa Noletom (Novak Đoković), a takvih primera sigurna sam imamo svi na pregršt u svom okruženju.

Promenili ste nekoliko gradova ali i životnih situacija u smislu prelaska iz anonimnosti u svet poznatih ličnosti. Koliko je teško očuvati svoja ubuđenja kroz tako velike promene?  

- Ne trudim se da se ne menjam. Učim, sazrevam, rastem, promene su normalne i poželjne u tom smislu. Ali mi se sistem vrednosti i kućno vaspitanje ne menja u odnosu na bilo kakve nove okolnosti. Nisam čovek satkan od teških principa, ali kad se „želudac” buni i ja se povlačim. Nisam pristalica „sve i po svaku cenu”.

Budući da ste u Novom Sadu proveli studentske dane i da ga odlično poznajete, koja mesta ćete prvo posetiti tokom gostovanja s predstavom?

- SNP me iz ogromnog poštovanja koje imam, plaši. Pokušacu to da prevaziđem. Najvažnije u Novom Sadu je obići klasiće (kolege sa klase na Akademiji) koji su ostali tu da žive i rade, i probati da se nadoknadi propušteno.

Spremate li neku novu seriju koje ćemo uskoro gledati?

- Snimili smo letos u Sarajevu sa ekipom koja je radila na seriji „Lud Zbunjen Normalan”, novi sitkom „Ne diraj mi mamu”. Velika mi je čast i sreća bila da igram sa Reneom Bitorajcem, Brankom Đurićem, Emirom Hadžihafizbegovićem i mnogim divnim kolegama. Nadam se da će 2018. gledaoci moći da uživaju u toj pitkoj i duhovitoj priči Feđe Isovića.

Snežana Milanović

foto: Jelena Bekvalac

Interaktivna Đurina komedija      

Reditelj monodrame „Šta me snađe” Branko Đurić Đura kaže da će predstava sigurno postaviti nove standarde u kategoriji predstava za jednog glumca.

„To sigurno nije monodrama, nije ni stendap nego je jedna interaktivna savremena komedija koja zabavlja gledaoce na sofisticaran način i nalazi svoje mesto u srcu svakog od njih, nezavisno od toga kakve komedije su do tada voleli da gledaju. Anđelka demonstrira svoj posebni talenat i pokazuje celu lepezu šarmantnih karakterističnih likova koji plene pažnju i dižu ritam predstave od početka do kraja. Svakako se radi o kvalitetnoj zabavi koja ne potcenjuje gledaoca nego komunicira s njim na nivou koji on zaslužuje. U današnjoj poplavi jeftinih komedija Anđelkina „Šta me snađe” predstavlja pravo osveženje”, rekao je Branko Đurić Đura.