Aleksandar Stankov, upravnik SNP-a: Vrhunski ansambli su naš najveći kapital

Po rečima upravnika SNP-a, jedan od rezultata biće veliki koprodukcioni projekti, od kojih će neke publika moći da vidi već u toku ove godine.

– Nije u pitanju samo uobičajeni protokol o saradnji dva teatra, već se radi o podizanju nivoa kulturne saradnje između naših dveju država. A to podrazumeva i veći obim državnog učešća u finansiranju zajedničkih projekata, što će svakako olakšati njihovu realizaciju – pojašnjava Stankov za „Dnevnik”.

Po njegovoj oceni, zbog rasta troškova novih predstava, pre svega usled velikog skoka cena materijala potrebnih za izradu scenografija i kostima, generalno će perspektiva mnogih pozorišnih projekata zapravo i biti vezana za koprodukcije. O tome je pre nekoliko dana bilo reči i tokom susreta Stankova sa prvim čovekom Narodnog pozorišta u Subotici Milošem Nikolićem, kada je dogovoren i rad na zajedničkim projektima, i to u bliskoj budućnosti.

– I sa Narodnim pozorištem iz Beograda odavno imamo potpisan protokol o saradnji, mada je činjenica da se do sada na tom polju ništa konkretno nije radilo. Međutim, to ne znači da komunikacija na relaciji Novi Sad - Beograd nije veoma dobra, naprotiv, i među umetnicima i kada je reč o upravama, tako da već postoje zajednički planovi i verujem da će oni biti i realizovani – kaže Stankov. 

Novi upravnik najstarijeg profesionalnog teatra u Srbiji podseća na to da je saradnja sa Fondacijom „Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2022” već iznedrila nekoliko projekata, poput drame „Tesla, izumetnik” po romanu Vladimira Pištala u režiji Nebojše Bradića, ili velike produkcija Bizeove opere „Karmen”, koja će u septembru biti postavljena negde na otvorenom, slično prošlogodišnjem spektakularnom izvođenju „Aide” na Petrovaradinskoj tvrđavi. 

– Biti upravnik Srpskog narodnog pozorišta je velika čast, ali i velika odgovornost. Pogotovo jer je SNP kuća u kojoj sam odrastao. I iskreno želim da od te naše kuće napravimo po svim parametrima konkurentan evropski teatar, sa vrhunskom i dramom, i operom i baletom. Ono najvažniji kapital na tom putu već imamo, a to su ljudi, odnosno ansambli koji su potpuno spremni da odgovore svim umetničkim zadacima koji se pred njih postave. 

Ipak, i tim ansamblima je potrebna dodatna podrška, pre svega tehnike, stuba na koji se oslanjaju sve umetničke jedinice. U tom cilju se sa osnivačem, pokrajinskom administracijom koja, ističe Stankov, maksimalno izlazi u susret teatru, traga kako da se reše u prvom redu kadrovski problemi, budući da je malo mladih ljudi danas zainteresovano za tradicionalne pozorišne zanate.

– Jednostavno, mi unutar teatra moramo da stvorimo takav ambijent da nekom, ko se opredeli za te zanate i odabere SNP, ova kuća uđe pod kožu, te da na kraju odluči da kod nas i ostane. Naravno, samo od te „umetničke zavisnosti” se ne živi, što znači da ipak moraju da je prate i koliko-toliko adekvatna primanja. Njih nije lako obezbediti, ali sam uveren u to da je održiv model moguće pronaći.

A jedan od puteva u tom pravcu je i svojevrstan izlazak na tržište čuvenog kombinata, odnosno pozorišne radionice koja je po mnogo čemu jedinstvena na ovim prostorima. To bi, između ostalog, podrazumevalo usložnu izradu dekora i kostima za druge teatre, čime bi se obezbeđivao dodatni prihod...           

– Naravno, u centru svih dešavanja u Srpskom narodnom pozorištu pre svega moraju da budu naše predstave. Zahvaljujući osnivaču počela su zato da se rešavaju i druge stvari na koje se čekalo bukvalno decenijama. Ulazimo tako u rekonstrukciju scene „Pera Dobrinović”, počev od cugova do potpuno novog svetlosnog parka, a konačno će biti doveden u red i centralni klimatski i ventilacioni sistem u zgradi. Cilj je da umetnici imaju najbolje moguće uslove za rad, ali i da publika ima najbolje moguće uslove za gledanje naših predstava.

Govoreći upravo o publici, Stankov podseća na činjenicu da je, zahvaljujući drugačije pristupu i nastupu, prethodnih godina u velikoj meri prevaziđena kriza posete operskim predstavama, koja nije bila isključivo „novosadski” tred, već je pogodila bezmalo sve svetske teatre. Po njegovim rečima, sve to šte je prethodnih godina urađeno u Operi, koju je vodio pre no što će doći na čelo cele kuće, zapravo je primenjivo na ceo SNP.

– Ilustracije radi, uprkos pandemiji, u poslednje dve godine značajno je podignut nivo interesovanja za Operu SNP-a, što se vidi ne samo kroz šture statističke pokazatelje, već pre svega kroz značajno povećanje prihoda od operskih predstava u odnosu na neke ranije godine. Potrebni su, dakle, inovativni pristupi, jer u celom pozorišnom svetu postoji kriza publike i moraju se pronaći načini da se obnovi interesovanje za teatar, pogotovo kod mladih. Recimo, „Rok opera” jeste komercijalni projekat, ali je i animirala deo te publike da dođe i prvi put pogleda i neke naše operske predstave ili da im se ponovo vrate.

Stankov ističe da ipak temelj svega mora biti dobra repertoarska politika. U tom svetlu on najavljuje predstojeću premijeru drame „Kod večite slavine” Momčila Nastasijevića u režiji Sonje Petrović, te balet „Ana Karenjina” uz već pomenutu operu „Vladimir i Kosara”.

– Repertoar za ovu godinu je isplaniran i uglavnom ga se svi pridržavaju, naravno koliko to pandemijski uslovi dozvoljavaju. Recimo, scenska praizvedba opere „Vladimir i Kosara” Stevana Divjakovića bila je predviđena za 1. februar, ali nas je korona primorala da je pomerimo za 28. mart. Ipak, uveren sam u to da ćemo na kraju uspeti da sa svim što smo predvideli izađemo pred publiku i pokažemo se u najboljem svetlu.     

M. Stajić