AJA JUNG: Dobra umetnost od svakog grada pravi prestonicu
Svaki grad koji ima dobru i kvalitetnu umetničku ponudu je prestonica, pa će pod ovim sloganom i 15. beogradski festival igre Beogradu i Novom Sadu doneti posebnu atmosferu, velike produkcije i važne autore i ponovo skrenuti pažnju svetske kulturne javnosti na Srbiju, zemlju u kojoj ranije nije bilo savremene igre, kaže direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung.
„Pratim šta se dešava u svetu i na koji način se promovišu programi velikih festivala. Nažalost, naši dizajneri kao da nemaju dovoljno uvida u kretanja u posve kreativnoj oblasti animiranja i stvaranja kulturne javnosti, pa postoji ozbiljan problem u komunikaciji sa novom, mladom publikom koja mora dobiti brzu i direktnu informaciju“, veli naša sagovornica.
Svake godine dovedete u Novi Sad bar jednu ili dve predstave sa Beogradskog festivala igre?
- Beogradski festival igre se događao i u Vršcu, Zrenjaninu, Somboru, Pančevu… I sve to zahvaljujući dobroj saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu. Pred novosadskom publikom smo već desetak godina, i čini se da prikazujemo neke izuzetne trupe koje su učinile da se ulaznice u Srpskom narodnom pozorištu rasprodaju uvek nekoliko nedelja pre nego što najavljeni umetnici uopšte i stignu u Srbiju. Zahvalni smo Gradu Novom Sadu i Pokrajinskom sekretarijatu.
Koje trupe predstavljate Novosađanima na 15. Beogradskom festivalu igre?
- U Novi Sad će, i to pre Beograda, stići dve velike trupe. Reč je o Baletu Hongkonga i Sidnejskoj kompaniji igre. Tri vrhunska koreografa, Fei Bo, Edvard Lijang i Jorma Elo, udružili su se da svojim originalnim postavkama kreiraju predstavu za pamćenje, a u izvođenju kineske trupe koja ranije nije dolazila u ovaj deo sveta. Od svog osnivanja 1979. godine, Balet Hongkonga je evoluirao u živu organizaciju scenskih umetnosti sa vrhunskim repertoarom koji se sastoji od niza umetničkih i tehnički izazovnih produkcija, predstavljajući svoje izuzetne umetnike. Sa ansamblom od 50 igrača iz Hongkonga, Kine, Evrope i SAD, kao i iz drugih delova Azije, kompanija poslednjih godina niže uspehe na najvećim svetskim pozornicama. Najpoznatiji australijski ansambl dolazi sa sjajnim triptihom koji čine dela Gabrijele Nenkajvel, Rafaela Bonačele i Čenga Cunga Lunga. Kritika kaže da je Sidnejska kompanija igre zapanjujuća.
Nagrada „Jovan Ćirilov – za korak dalje“ u okviru 14. Beogradskog festivala igre pripala je grčkom vizuelnom umetniku, reditelju i koreografu Dimitrisu Papajoanou, za komad „Nigde“ koji je izvela holandska trupa Introdans, u Centru Sava. Papajoanu je u ranoj mladosti postao poznat kao strip crtač i slikar, da bi kasnije pažnju usmerio ka scenskim umetnostima kao direktor, koreograf, izvođač i dizajner scenografije, kostima i svetla. Osnovao je Teatar Edafos 1986. godine, trupu koja je postala pokretač jedinstvenih produkcija - hibrida eksperimentalne igre, fizičkog teatra i scenske umetnosti. Papajoanu je postao slavan kao kreator ceremonija otvaranja i zatvaranja Olimpijskih igara u Atini, 2004. godine.
Da li je komunikacija sa državnim institucijama i partnerima danas lakša nego kada ste pokretali festival?
- Verujem da je festival porastao i postao prepoznatljiv. Komunikacija je uvek sa ljudima, oni se menjaju i mogu da kreiraju pozitivnu atmosferu i vidljive promene, dok zidovi institucija ostaju zauvek i svuda neke jalovo oker boje. Među donosiocima odluka uvek će biti onih koji bolje ili lošije razumeju savremenu umetnost. Najviše verujem onima koji shvataju benefite koje jedna manifestacija svetskog renomea donosi sredini u kojoj se dešava, i umeju da izračunaju prihode koje jedan takav festival direktno “vraća” u kasu.
Ove godine pokrenuli ste i „Karavan igre”?
- „Karavan igre“ je avantura u kojoj učestvuju naši najbolji baletski pedagozi, nekoliko domaćih i evropskih koreografa, istoričari i kritičari igre, prvaci i solisti Baleta Narodnog pozorišta iz Beograda i Baleta Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, učenici Baletske škole Nacionalne fondacije za igru i Baletske škole iz Pančeva… U 15 gradova, gde igra nije u fokusu pažnje kulturne javnosti, i gde gotovo da nema predstava koje mogu da etabliraju njenu stalnu publiku, „Karavan igre“ nudi trodnevni program, koji je edukativan, zabavan i interaktivan, istovremeno besplatan za sve zainteresovane.
Kakav je odziv bio u Vojvodini?
- Bili smo u Subotici i Zrenjaninu, ostaje još da odemo u Vršac. Obišli smo i Smederevo, Niš, Pirot, Vranje, Kraljevo, Užice, Čačak, Valjevo, Novi Pazar, Negotin… Interesovanje nije isto u svim gradovima. Negde su sale bile premale da prime sve zainteresovane, a negde je bilo manje publike. Verujem da je u pitanju način najave, koju ponekad lokalne samouprave ne sprovedu energično i do kraja…
Danica Devečerski
