PREVARA KOJA TRESE SVET Veštačka inteligencija lažirala bestselere, Bezosov Amazon u problemima

A bilo je i onih koji su, sležući ramenima, prokomentarisali da je takav razvoj događaja bio samo pitanje dana. Elem, književna javnost u Sjedinjenim Državama - ali i ne samo ona, ustalasala se nakon što je otkriveno da je uz pomoć veštačke inteligencije generisano i u Amazonovu prodajnu mrežu pušteno čak pet knjiga pod imenom žive i veoma aktuelne američke spisateljice Džejn Fridman.

“Ako jednostavno imaš ime na kojem ljudi mogu da zarade i oni odluče da objave neko smeće, i uz to prilepe tvoje ime, ne postoji nikakva zaštita”, upozorila je autorka bestselera „Posao pisca”, koja je otkrila da je za sporne knjige saznala od čitaoca, koji joj se direktno javio pošto je na ta izdanja naišao na Amazonu. Pomenutom čitaocu je u početku bio neobičan jezik, koji je najpre pokušao da objasni autorkinim eventualnim pokušajem eksperimentisanja sa stilom pisanja, no potom je uvideo da se radi o većim razlikama od pukih stilističkih odstupanja.

“Onda su i drugi počeli da otkrivaju fejkove. Ne znam koliko je na kraju ljudi kupilo te knjige, no pretpostavljam da neka grupica jeste”, kaže Džejn Fridman, koja je napomenula da su sporni naslovi čak dodati na njenu službenu stranicu na portalu u vlasništvu Amazona namenjenom recenziji knjiga.

To, međutim, nije bilo sve. Posebno poglavlje ove priče odnosi se na Amazonovu prvobitnu odluku da lažnjake - ne povuče. Nakon što je ispunila kompanijin službeni formular, kojim je Amazon obavestila o prekršaju, Džejn Fridman je dobila odgovor da sadržaj neće biti uklonjen - jer ona ne poseduje prava na AI dela!? „Nažalost, i predvidela sam da lažnjake Amazon neće povući samo zato što sam ih ja to zamolila. Znala sam da će mi biti potrebna medijska podrška “, navela je autorka, dodavši da je na tom planu najviše pomogla pobuna na Tviteru (odnosno H-u), kojoj su se pridružili još neki autori, te reakcija organizacije koja zastupa interese pisaca i izdavača - The Author’s Guild.

O temi odnosa veštačke inteligencije i poezije nedavno je pisao i dr Slobodan Vladušić, književnik i književni teoretičar, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu,  komentarišući tekst Seta Parloa, predavanja sa Yorytaun univerziteta, koji je objavljen u „Vašington postu” pod naslovom: „Veštačka inteligencija je bolja u pisanju poezije nego što očekujete. I to je dobro“. Za Vladušića je naročito sporna ključna rečenica u pomenutom tekstu: „Ako algoritmi (na osnovu kojih funkcioniše veštačka inteligencija) postaju sve bolji u pisanju poezije, to je delimično i zato što je poezija oduvek bila povezana sa algoritmom“... „Drugim rečima, autor želi da kaže da se pisanje (najbolje) poezije može naučiti, jer se poezija, i književnost u celini, mogu svesti na činjenice i (matematička) pravila njihovog kombinovanja, koja se onda ili primenjuju ili svesno i organizovano krše, da bi se tako stvorila uređena jezička struktura pod nazivom književni tekst”, ističe dr Vladušić. „Ovako mišljenje predstavlja, međutim, vrlo banalno razumevanje književnosti. Verujem da veštačka inteligencije raspolaže enciklopedijskim znanjem i da je u stanju da znanje uvećava, ali je problem u tome što se (vrhunska) književnost ne stvara od činjenica i njihovog pravilnog ili nepravilnog kombinovanja, već od iskustva. Pritom, iskustvo nije puka sposobnost da zapamtimo neku činjenicu ili uspomenu, već moć da stvorimo nešto novo od onoga što znamo ili osećamo, odnosno od onoga što smo videli ili doživeli. Književni dar dar je, između ostalog, sposobnost stvaranja i izražavanja iskustva putem reči. Pojednostavljeno rečeno: neko ko ne raspolaže književnim darom, neće moći da stvori neko iskustvo, zato što nema potreban stepen osetljivosti da u nekom naoko običnom, nepritnom fenomenu ili činjenici vide nešto više od onoga što je očigledno ili racionalno pojmljivo. A to više, to je ono što ostavlja emocionalni otisak u našoj svesti, pomoću kojeg stvaramo iskustvo... Ukratko, za pisanje je potrebno da kvantitet činjenica bude zamenjen kvalitetom, odnosno emocionalnim otiskom koji ostavljaju u nama, kao i da čovek bude sposoban da taj emocionalni otisak putem reči prenese drugom čoveku, da bi i ovaj mogao da ga oseti, i tako obogati svoju životnu priču novim iskustvima”...

“Zloupotreba imena autora s ciljem prodaje fejk knjiga preko Kindle-a i Goodreadsa nije nova, no s pojavom sadržaja koji generiše veštačka inteligencija, situacija je postala još gora. Ali taj nestalni svet materijala generisanog pomoću veštačke inteligencije mora podići brigu o poštovanju autorskih prava na još viši nivo”, upozorili su iz The Author’s Guild.

Amazon je na kraju ipak sa svoje platforme uklonio sve sporne naslove Džejn Fridman. Premda je zadovoljna tom odlukom, spisateljica je uverena da je to iskustvo posledica „burne reakcije javnosti”, te da ta vrsta pritiska ne bi smela postati uslov „za činjenje prave stvari”. Ipak, kako zaključuje sama književnica, nije poenta u uklanjanju veštačke inteligencije iz naših života, nego u saživotu s njom, uz poštovanje ljudskih kreatora i njihovoj zaštiti od onoga što bi neki „negativci hteli napraviti s tehnologijom”.

– Amerika jeste posebna priča, i zato je tamo i najrazvijeniji koncept autorskih prava – kaže za „Dnevnik” pisac i izdavač Nenad Šaponja. – Recimo, dok Amazon nije krenuo da uništava tržište, „Barns i Nobl“ i drugi slični lanci imali su bar 12.000 knjižara. Dakle, ako štampate knjigu i očekujete da se ona proda, morate poslati bar pet knjiga po knjižari, a to znači u startu najmanje 60.000 primeraka. Tu su onda i milionski tiraži dohvatljivi i svašta je moguće. Za razliku od nas. Mi smo relativno malo tržište i ja, recimo, dobro poznajem sve svoje domaće autore, pa čak i dobar deo stranih. Dakle, daleko smo mi još od tih i takvih falsifikata. Me|utim, šta je problem sa veštačkom inteligencijom: ona nam ulazi u pod kožu, piscima je mnogo lakše da manipulišu tekstom, skupljaju materijal, istražuju građu...

Treba se podsetiti i svojevrsne preteče veštačke inteligencije u svetu pisane reči – kroz fenomen ghost writer-a. Odjednom su pre 60-70 godina poznati ljudi iz drugih, neknjiževnih oblasti: popularni glumci, pevači, političari... počeli da se pojavljuju kao autori. Naravno, brzo se pokazalo da iza tih rukopisa zapravo stoje profesionalni pisci koji su pristali, ne samo da rade za nečiji račun, nego i da se za taj isti račun odreknu autorstva. Drugi talas se odnosio na autore koji su stekli „profitabilno” ime, pa su počeli da objavljuju četiri ili pet romana godišnje. To teooretski jeste moguće, ali i tu su svoju ulogu imali pisci u senci, kojima je autor samo nabacivao osnovne ideje, a oni ih razrađivali. „Ono što se tu vrlo brzo počelo nazirati jeste ipak svojevrsna unutrašnja matrica, šablon, shema... koju, čak i kada je vešta, možete da prepoznate i od koje kao čitalac ozbiljnost književnosti jedinstavno bežite. U svakom slučaju, ne mogu da govorim o tome u kojoj meri već sada veštačka inteligencija može da zameni ghost writer-e, ali pretpostavljam da joj neće trebati puno vremene, ako se do tog nivoa već nije došlo”, upozorava Nenad Šaponja.

Uostalom, upozorava Šaponja, mnoge reklamne kampanje već uveliko koriste „blagodeti” veštačke inteligencije. Iz obilja podataka AI (Artificial intelligence) prepoznaje ključne reči za posmatranu robu, s jedne strane, i veze sa targetiranom populacijom, s druge. I ne temelju toga se obliku slogani, osmišljavaju reklamni spotovi... Stoga nije daleko trenutak - a on nam se očigledno približava veoma dugim koracima, jer gotovo da vam se zavrti u glavi kada vidite kojim tempom napreduje tehnologija -  da veštačka inteligencija počne i da kreira tekst kakvog scenarija ili romana po nekim zadatim parametrima.

 – Verovatno ćemo, dakle, doći do toga da će veštačka inteligencija u nekom trenutku ozbiljnije ući i u prostor književnosti – navodi Šaponja. – Ali za sada mi se ipak čini nemoguće da AI osvoji i svet one prave, istinske književnosti koja se, baš kao i čovekov mozak, odlikuje nepredvidivošću, neočekivanošću, otkrivanjem novih, neobičnih veza. Stoga pre svega moramo razlikovati Knjigu od forme knjige. I Književnost od onoga što se za književnost izdaje.  Zato i ne znači da se za sve što uzmete u ruke danas u knjižarama može reći da je Knjiga, naprotiv. Dobra književnost prodire, prelazi granice... Poput suštinske poezije koja, između ostalog, postoji zahvaljujući nesimetričnim, neuhvatljivim odnosima jezika, smisla, slika... I čini mi se da je u tom smislu upravo ona najsigurnija od upliva AI - ako je. Jer, ukoliko veštačka inteligencija zaista osvoji i taj prostor vrhunske poezije, onda smo ga ugasili kao ljudska vrsta...

M. Stajić