Nemanja Radulović: Nema tajne – uživam dok sviram

i dirigentsku upravu šefa Opere u Meksiko Sitiju Srboljuba Dinića, i svojim izvođenjem, ponovo, oduševio publiku. Baš kao i na svetskim pozornicama i najpoznatijim koncertnim dvoranama. Kako kaže, dolazak na Mokru goru je poseban doživljaj, jer je to mesto gde vreme ima sasvim drugu dimenziju nego negde druge i zato tu ostaje što duže može.

Ovaj mladi umetnik uživa da svira, voli svoj instrument i ističe da publika to, verovatno, i sama oseti i zbog toga se dobro oseća s njim.

- Nema nikakve tajne u mojim nastupima, ljudi prepoznaju da uživam dok sviram, da volim scenu  i to me čini kvalitetnim - kaže Radulović. - Volim publiku na kojem god da sam mestu i svaka je publika izvanredna. Ljudi se opterećuju nepotrebnim stvarima, recimo ko i odakle dolazi, a to uopšte nije važno. Puno putujem i volim da putujem, a kada ste u avionu vidite da granice ne postoje i da su potpuno nebitne. Zato se svugde osećam dobro.

Boravak na muzičkom festivalu na kojem su mladi umetnici, ukazuje Radulović, koji je i sam veoma mlad, izuzetna je motivacija za sve. Biti uzor mladim muzičarima, kaže Radulović, prija, i kaže da je najvažnije da veruju u sebe i budu ono što jesu.

- Lepo je biti nekome uzor i pružiti mu motivaciju za dalji rad. Saradnja s mladim ljudima korisna je i za već potvrđene umetnike, a posebno za muzičare koji su na početku svoje karijere i koji daju sve od sebe. Oni koji tek počinju ne treba uopšte da se trude da budu drugačiji već moraju da veruju u sebe i ono što rade. Na sceni si sam i kao ogoljen, svi te gledaju  i sve se vidi, ali to treba pojednostaviti, jer publika dolazi da uživa, a ne da ocenjuje, pa je najvažnije da se predstave u pravom svetlu, onakvi kakvi su, jer ništa ne može da se radi na silu - kaže Radulović.

Govoreći o svojoj saradnji s profesorima, pre svega  Dejanom Mihailovićem iz Beograda i Patrikom Fontanarozom iz Pariza,  Radulović ukazuje da je od svakog nešto dobio i nada se, vratio.

– U različitom životnom dobu sam sarađivao s njima i od profesora Mihailovića sam naučio muzičku tehniku, stekao znanje iz istorije muzike i repertoara i dobio neverovatnu bazu znanja. Sa Fontanarozom sam radio mnogo kraće, a i sada sviramo zajedno. Osećaj slobode dok sviram neko delo od njega sam naučio, on mi je otvorio perspektivu pozicije umetnika, ukazao mi koja je naša misija kao izvođača. Jer nije važno odsvirati delo od početka do kraja, već ostaviti i svoj lični trag, pronaći motivaciju i u životu i iksustvu - kaže proslavljeni violinista.

Naš sagovornik ističe da veoma teško može da izdvoji omiljenog kompozitora, jer je nekada bliži Betovenu ili Šubertu, nekad ruskim kompozitorima... a da su, uslovno  Bah i Mocart baza klasične muzike, što naravno ne umanjuje važnost drugih kompozitora.

– Ponekad kada uzmem partituru, koja mi deluje teška za izvođenje, ali i imresivna istovremeno, setim se da je mnogo ljudi sviralo isto to i shvatim da su i oni koji su ih pisali bili sasvim obični ljudi koji su se izražavali kroz muziku koja im je bila filter za događaje u svakodnevnom životu - smatra Nemanja Radulović.

Nemanja Radulović često svira i stara srpska kola, a kako kaže, to mu pruža mogućnost da pokaže svoje umeće, ali i upozna svet sa tradicionalnom srpskom muzikom. On ističe da voli sve vrste muzike.

- Sviram sve što mi prija, sve što mogu da prenesem na najbolji  način, kada sviram. Svaki koncert doživljavam kao veliku žurku, koja kreće lagano, a potom raste i postaje mnogo produbljenija i završava se energično - baš kao velika žurka. Na mojoj plej listi ima apsolutno svih vrsta muzike, od domaćih pop i narodnih pevača, rok grupa, tradicionalne i klasične muzike... Za izvođenje klasične muzike inspiriše me slušanje naše narodne muzike, a folklor je bio inspiracija i mnogim kompozitorima - kaže Nemanja Radulović, koji je do septembra koncertno aktivan, potom mu predstoji master klas u Francuskoj, a zatim odlazi na odmor.

Dobrila Mlađenović

Violina izabrana po zvuku

Na Mokroj Gori Nemanja Radulović je svirao na violini koju je izabrao isključivo po zvuku. Iz 19. je veka, a graditelj je nepoznat. 

– Prilikom izbora presudio je zvuk, fizička udobnost instrumenta, prilagodljivost. Bilo mi je veoma važno da na njoj mogu da pronađem zvuk koji želim da imam da ne bih morao da menjam svoju intuiciju i želje da bih se ja njoj prilagođava.

Ima mnogo naših uspešnih muzičara

Od domaćih kompozitora Nemanja Radulović izdvaja saradnju sa Aleksandrom Serdarom, koji je, kako kaže, poseban u svemu što radi, bilo da komponuje klasičnu ili zabavnu muziku, ili diriguje. On, takođe, ističe da je mnogo naših uspešnih muzičara u svetu i da ponekad nismo dovoljno svesni svojih kvaliteta, ali da je to možda i podsticaj za dalji rad i  stvaranje nečeg mnogo boljeg.