Zlatna knjiga Radovanu Belom Markoviću

Na jučerašnjoj svečanosti uručena je i nagrada Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske, koju je ove godine dobio ugledni srpski pisac i bibliotečki poslenik, upravnik i savetnik Biblioteke u Lajkovcu Radovan Beli Marković, kao i Zahvalnica, čiji je dobitnik Radovan Mićić, dugogodišnji bibliotekar savetnik Biblioteke Matice srpske.

Predsednik žirija i predsednik Upravnog odbora BMS akademik Miro Vuksanoviću u besedi je predstavio bogato pripovedno i romaneskno stvaralaštvo ovogodišnjeg laureata Zlatne knjige, ukazujući da nije bilo dvoumice da upravo Radovanu Belom Markoviću za višestruke zasluge pripadne ovo vredno priznanje. Primajući nagradu, koju su mu uručili Vuksanović i upravnik BMS Selimir Radulović, Radovan Beli Marković je ukazao na početku svog slova da „ne može pouzdano da izvesti o stanju njegove duše” dok se u Matici srpskoj suočava „sa vršnom tačkom svog života” u kome se njegovim vekom nešto pozlaćuje. Literarnom delu Radovana Belog Markovića biće, inače, posvećen i okrugli sto u Matici srpskoj krajem ove godine, a temati sa njega zatim objavljeni u zborniku.

Govoreći o sveukupnom značaju knjige, episkop bački Irinej je na jučerašnjoj svečanosti ukazao da su najvažnije svetinje u svakoj mesnoj crkvi bile upravo biblioteke, koje su značile mnogo u kulturnom razvoju čovečanstva, a najveće svetogrđe tokom istorije bilo je uništavanje knjiga. „Kada je Matica srpska formirana 1826. nije se tačno znalo čime će se sve baviti, ali je u središtu pažnje njenih aktivnosti svakako bila knjiga i bibliotečki rad”, podsetio je predsednik MS prof. dr Dragan Stanić i naglasio da se Biblioteka od tih godina osnivanja do danas razvijala na ubedljiv način, predstavljajući najčvršći osnov za razvoj nauke, svekoliko sabiralište znanja i enciklipedističke oblike izlaganja koju su u Matici imali najtemeljnije uporište kada su srpska nauka i kultura u pitanju.

O značaju ukupne bibliotečke riznice i podataka koji se ovde čuvaju, bogatom potencijalu inkunabula, starih rukopisa na pergamentima i knjigama govorio je ministar kulture Vladan Vukosavljevića, ukazujući na to da je sve to nastalo korak po korak trudom, otkupom, prikupljanjem, poklonima naših velikana, što otvara večno pitanje da li smo danas dosledni naslednici svojih predaka. „Vreme će oceniti naše poslove i naš trud, na šta se naslanjamo, kakva nam je baklja predata u ruke i kome treba da je predamo”, poručio je Vukosavljević citirajući reči pesnika “budimo potomci da bismo bili preci”.

U besedi o knjizi i biblioteci, upravnik BMS Selimir Radulović je ukazao na to da od toga kakva nam je knjiga, odnosno kultura, zavisi i odgovor na pitanje koliko mi uopšte značimo na vagi postojanja. Kada je reč o knjizi izvesno je, kako je rekao, da i ona deli sudbinu savremenog sveta i savremenog čoveka s njihovim obespokojavajućim bojama, zvucima i mirisima...

U umetničkom programu učestvovali su hor Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ i dramski umetnik Nebojša Dugalić.

N. Popov