Vladanu Radovanoviću Politikina nagrada za najbolju izložbu

Odluku je doneo žiri u sastavu: Ljiljana Ćinkul, likovni kritičar „Politike”, Simona Čupić, profesorka na Katedri istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, Svetlana Mitić, kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Saša Janjić, nezavisni kustos, i Marija Đorđević, urednica Kulturnog dodatka „Politike”.

„Reč je o jedinstvenom projektu u našoj umetnosti, koji je nastajao u dugom periodu a zbog složenosti tehničkih uslova mogao je biti izveden tek u današnje vreme. Sam rad je sastavljen od slike, skulpture, animacije, teksta i muzike, ali obuhvata i arhitekturu, svetlost, taktilnost i kretanje posmatrača. Ovaj složeni rad je na neki način kruna karijere umetnika na našoj umetničkoj sceni prisutnog gotovo sedamdeset godina i koji je svojim nekonvencionalnim pristupom i beskompromisnim stavom uspeo da spoji izuzetnu teorijsku misao i praktičan rad” piše u obrazloženju žirija.

Profesor Čedomir Vasić ovaj rad je opisao kao zvučnu lumino-kinetičku instalaciju polusfernog oblika (prečnika 10 metara i visine šest metara) koja se sastoji iz metalne konstrukcije čiji se gornji deo okreće u pravcu kazaljki na satu i na čijim se rebrastim, lučno savijenim aluminijumskim elementima nalaze brojni svetlosni izvori i zvučnici koji emituju Radovanovićevu muziku “horolikog tembra” (Melita Milin), što stvara utisak nebeskog svoda u rotaciji. Na tlu prekrivenom ogledalima dva polukružna metalna zida organskih, talasastih formi oblikuju prsten (sa otvorima za ulazak) čime određuju spoljašnje i unutrašnje granice rada. Zidovi sadrže više od hiljadu zvučno-svetlećih senzora (povezanih sa četrdesetak računara), raspoređenih u valovite nizove, koje posetilac s unutrašnje strane zida aktivira dodirom, a oni reaguju različitim zvučnim i bojenim vizuelnim efektima. Na taj način posetilac sam, po svom nahođenju, formira zvučne senzacije, mada su one delovi jedinstvene Radovanovićeve kompozicije. Neposredno iznad zidova, na tri noseća zakrivljena stuba metalne konstrukcije nalaze se monitori koji emituju video-animaciju Radovanovićevih likovnih predstava različitih momenata istorije Zemlje i ljudske civilizacije od stvaranja sveta do njegovog nestanka, koju prati posebno dramatična zvučna matrica. Na ekranima projektovane vizuelne sadržaje smenjuju određeni opšti pojmovi ‒ posebno grafički oblikovane reči, što omogućuje njihovo promenljivo čitanje i značenje u ogledalskoj slici na podu.”

Radovanović (Beograd, 1932) je diplomirao kompoziciju na beogradskoj Muzičkoj akademiji. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. Stvara na području slikarstva i kompjuterske grafike, književnosti, vokalno-instrumentalne i elektronske muzike, vokovizuela, zapisa snova, ideograma, rada s telom. Napisao je više od 250 teorijskih tekstova o novim tendencijama u umetnosti. Održao je više od 28 izložbi u zemlji i inostranstvu. Objavio je 12 knjiga, dve mape, šest partitura, tri autorske ploče, dve kasete i pet autorskih kompakt-diskova. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada za muziku, književnost i izložbe. Radovanović je 79. dobitnik ove nagrade koja će mu biti uručena na Dan „Politike”, 25. januara.

N. P.