VEDRANA RUDAN SAOPŠTILA DA JE BOLESNA OD RAKA Evo šta je napisala na svom blogu

Ona je na svom blogu objavila da boluje od raka.

-Drage moje, dragi moji!

Hiljadu puta sam zamišljala trenutak, pisci imaju bujnu maštu, kako će to izgledati kad ti priđe doktor, bez osmeha u očima i kaže… Hoću li pasti u nesvest? Izbezumiti se? Početi da plačem? Pitati zašto ja?

Životni vek se produžio, još sam mlada, ne, ne, ne, zašto ja? Jebote! Ništa od toga nisam doživela. Uhvatilo me smeh kad sam videla zabrinute lekare riječkog KBC-a, kako su se samo brzo okupili oko mene. Osetila sam da mi nekako žele olakšati muku koju nisam osećala.

U sedamdeset i petoj sam, mnogi moji vršnjaci nemaju rak, zdravi su, u punoj formi, a ja, a ja… Čak ne verujem da treba misliti dobro pa će sve biti dobro, ne zamaram se time.

Šta me je oduševilo ovih dana, zašto sam srećna? Preko noći sam saznala koliko moj suprug i ja imamo prijatelja, pravih prijatelja, fenomenalnih ljudi. Moja prijateljica iz detinjstva mi je obećala da će mi organizovati pogreb, moj će pepeo, iako je to zakonom zabranjeno, baciti u more na nama najdražoj plaži u Mošćeničkoj Dragi.

Danas prestajem da pišem blog jer ću se posvetiti lečenju i napisati knjigu o tome. Kad autor knjige piše o fazama svoga umiranja to se čita kao ludo. Doduše, te knjige imaju smisla kad autor ili autorka umru, sve drugo nije napeto. Nažalost, ne mogu vam reći hoću li umreti, sigurna sam da šanse postoje.

Jasno mi je odavno da smo svi smrtni pa se ne opterećujem smrću ni “borbom” ni verom u hepiend. Ja ne znam je li danas i ovde hepiend život ili smrt pa mi moja priča lakše pada.

A sad zahvalnice. Neću nabrajati imena lekara i lekarki koji su mi dali dijagnozu, ne, ništa nije upitno. Nalazi su jasni, doktori odlični. Dakle, hvala jednom poznatom, riječkom doktoru koji me hitno poslao u Riječku bolnicu. Hvala mom odabranom lekaru koji mi je godinama prijatelj. Hvala profesoru iz bolnice Merkur koji mi je zabranio da mu spominjem ime.

“Za miloga boga, nemojte me spominjati. Kad ljudi čuju da sam operisao Vedranu Rudan svi će mi doći na vrata i uručiti mi svoju jetru.” Lik je svetski.

Hvala onom ludom liku sa Jordanovca koji je fantastičan lekar i nosi krasne džempere. Kašmir, pretpostavljam.

Super je i moj kardiolog iz Riječke bolnice Sušak. On poznaje moje srce pa sam ga pitala hoće li izdržati operaciju. Rekao je da hoće. “Ako umrem na operaciji vi ćete mi platiti pogrebne troškove.” “Samo ako to bude od srca. Za ostalo ne odgovaram pa ćete pogreb platiti sami.”

Radiohirurgija, bolnica u Svetoj Neđelji, je ludilo. Ekipa je fenomenalna, od šefa do svih mogućih specijalista, specijalistkinja, sestara, inženjera, tehničara… Aparati su najbolje što postoji na svetu ili ja bar u to verujem. Ležati na njihovim aparatima opušta ma koliko to neverovatno zvučalo.

(Espreso/Telegraf/A.G./Prenela: N.J)