Uroš Đurić dobitnik nagrade Sava Šumanović

Uroš Đurić (Beograd, 4. decembra 1964.) je na našoj umetničkoj scenu zapaženo prisutan već više od  tri decenije. On se pojavljuje u samo predvečerje fatalnih devedesetih godina prošlog veka, uoči odista epohalne krize i raspada Jugoslavije.

Svoju ranu afirmaciju je stekao zahvaljujući zajedničkim izložbenim nastupima sa  generacijskim kolegom Stevanom Markušem. Njihova karakteristična figurativna slika se koncepcijski potpuno izdvajala u tadašnjim "novomodernističkim" tendencijama ali se ni jednog trenutka nije dovodilo u pitanje  adekvatnost pristupa karakteru sveta i duha vremena tog doba.

Đurić i Markuš 1994. godine objavljuju svoj  Manifest Autonomizma (1994) kojim su definisali primarnost ličnog principa u pristupu životu i umetnosti.

Zapravo, umetnost Uroša Đurića je zasnovana na čvstim konceptualnim stavovima bihejviorističkog tipa; to je umetnost ponašanja koja podrazumeva sukcesivne promene kako bi se izrekao autentično subjektivistički individualistički stav o svetu i vremenu u kome umetnik živi i stvara. Tog načela Đurić se konstantno pridržavao tokom svog celokupnog umetničkog opusa, bez obzira na "fasadne" manifestacije njegovih umetničkih tvorevina iskazanih slikom/slikarstvom, fotografijom, digitalnom manipulacijom, stripom, specifičnim perforrmativnim aktivnostima. 

Nagrada će beogradskom umetniku biti dodeljena u četvrtak, 25. marta, u 12 sati u Master centru Novosadskog sajma (Hajduk Veljkova 11).