Upravnici Galerije Matice srpske Tijani Palkovljević Bugarski uručen orden umetnosti i književnosti

 Ova visoka odlikovanja francuskog Ministarstva kulture dodeljuju se osobama koje su se istakle stvaralaštvom na polju umetnosti ili književnosti i time doprineli francuskoj i svetskoj umetničkoj i kulturnoj baštini, a ovogodišnjim dobitnicima uručio je ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni.

Zahvaljujući se na prestižnom ordenu Tijana Palkovljević Bugarski je ukazala da on za nju ima dvostruki značaj: institucionalni i privatni. Kada su 2010. započeli obeležavanje meseca Frankofonije nisu ni slutili da će to postati redovna programska aktivnost Galerije Matice srpske u okviru koje je realizovano skoro stotinu programa: gostujućih i zajedničkih izložbi u Novom Sadu, Beogradu i Parizu, priređena brojna predavanja, održani koncerti, projekcije filmova i edukativni programe za decu i mlade. Kroz sve te aktivnosti ukazivali su, kako je naglasila na osobenosti i vrednosti francuske kulture, ali istovremeno i na veze sa srpskim kulturnim nasleđem i savremenim stvaralaštvom. Ovo odlikovanje, stoga, doživljava kao priznanje uverenju da prezentovanjem kulture drugih evropskih naroda doprinosimo ne samo njihovom boljem poznavanju u našoj sredini, već i boljem pozicioniranju srpske kulture u širem evropskom kontekstu. U tim programa učestvovao je čitav tim stručnjaka GMS, brojni spoljni saradnici, kolege iz Francuskog instituta u Beogradu i Novom Sadu koji su, po rečima upravnice takođe zaslužni nosioci ovog odlikovanja.

– Istovremeno, postoji i jedna lična satisfakcija. Moj otac je za sebe govorio da je francuski đak, i redovno nam je na nedeljnim ručkovima recitovao stihove iz predstave u kojoj je glumio na francuskom kao dečak u osnovnoj školi – rekla je Tijana Palkovljević Bugarski. – Moja ljubav prema francuskoj kulturi je utemeljena u tom malom porodičnom ritualu i ja sam sigurna da bi on danas bio ponosan što smo od francuskog đaka stigli do francuskog viteza. Stoga mi je drago što je večeras ovde i moja porodica, posebno moji sinovi, jer verujem da je ovo uzoran primer koliki uticaj porodica ima na pojedinca, pojedinac na opredeljenja ustanove koju vodi, a kreiranje osmišljenih i kontinuiranih programa na razvoj boljeg i kvalitetnijeg društva koje poštovanjem drugih kultura postaje svesnije svojih nacionalnih osobenosti i vrednosti.

Tijana Palkovljević Bugarski je istoričarka umetnosti i muzejska savetnica sa dugogodišnjim iskustvom u muzejskoj delatnosti. Već gotovo celu deceniju uspešno vodi Galeriju Matice srpske koju je temeljno transformisala u savremeno koncipirani muzej u skladu sa evropskim standardima, kroz rekonstrukciju zgrade, modernizaciju programskih aktivnosti i brojna strateška partnerstva. Na istraživačkom polju bavi se proučavanjem nacionalne umetnosti 20. veka, zaštitom i promocijom kulturnog nasleđa i muzeologijom. Veliku pažnju posvećuje projektima promocije srpskog kulturnog nasleđa u širem evropskom kontekstu, zaštiti srpskog kulturnog nasleđa u regionu i promociji evropskog nasleđa u našoj zemlji.

Miloš Konstantinović prvi prevod knjige objavio je još kao dvadesetogodišnjak, da bi se kasnije posvetio prevođenju, od klasika francuske književnosti Didroa i Kazota, do nobelovca Le Klezioa, savremenih pisaca kao što su to Marsel Eme i Silven Pridom. Naročito je ponosan na seriju od petnaest knjiga francuskih klasika izdatih u oko dva miliona primeraka i besplatno podeljenih, u organizaciji beogradskog dnevnog lista. Radio je na poboljšanju položaja književnog prevodilaštva u tri mandata kao predsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Predavao je teoriju prevođenja na master studijama i bio gost-predavač u školi prevođenja u Arlu. Niz godina je predavao francusku književnost i jezik u Francuskoj internacionalnoj školi u Beogradu, a profesionalni put ga je vodio i kroz izdavaštvo. Objavio je veliki broj knjiga za decu kao urednik, neke i sam ilustrovao.

Ovaj orden je ustanovljen 1957. i ima tri ranga - viteza, oficira i komandora. Godišnje ovo odlikovanje ponese 450 novih vitezova, 140 novih oficira i 50-ak komandora u celom svetu.

N. Popov