U Sentandreji započinje realizacija velikog projekta Eparhije budimske

Podsetimo, 2010. je, u sklopu procesa restitucije, Eparhiji vraćena Preparandija, ali je uz nju išlo i ružno socrealističko zdanje koje je sedamdesetih godina prošlog veka niklo u krugu crkvenog placa i bukvalno „nalepljeno” na staru školu.

No, sama činjenica da su ovi objekti u strogom centru grada, svega nekoliko koraka od Esnafskog krsta na trgu Fo, pružila je priliku da se njihovom adaptacijom obezbedi trajno rešenje za stalnu postavku Muzeja Eparhije budimske i time Sentandreja još više učvrsti kao osobena i po mnogo čemu jedinstvena destinacija srpske duhovnosti i kulture. Ali takav poduhvat je iziskivao ogromna finansijska ulaganja - nedohvatna Eparhiji...

– Na inicijativu vladike Lukijana i zahvaljujući angažmanu upravnika Muzeja mr Koste Vukovića, ipak su po restituciji pripremljeni detaljni planovi obnove Preparandije i tog novog krila, da budu spremni za slučaj da nekako obezbedimo potrebna sredstva – kaže za „Dnevnik” sekretar Budimske eparhije otac Vojislav (Galić). – A onda je u decembru 2016. godine Vlada Mađarske odlučila da za naše prioritetne projekte, preko Ministarstva za ljudske resurse, obezbedi dotaciju od 1.607.000.000 forinti, što je više od pet miliona evra. Od tog iznosa, 650 miliona forinti namenjeno je upravo obnovi kompleksa Preparandije.

Međutim, u toku prošle godine je u Mađarskoj došlo do svojevrsnog građevinskog buma, koji je za posledicu imao to da su cene i građevinske operative i materijala skočile za dvadesetak procenata, tako da je na tenderu ukupna vrednost predviđenih radova – a reč je o temeljnoj obnovi celog kompleksa od gotovo 1.600 kvadratnih metara, koja podrazumeva i ozbiljne intervencije na fasadi „nalepka“ kako bi se i ta zgrada uklopila u tradicionalnu arhitekturu Sentandreje – domašila 750 miliona forinti. Drugim rečima, za potpuno zatvaranje finansijske konstrukcije Eparhiji u ovom trenutku nedostaje oko 100 miliona forinti, odnosno nešto više od 300.000 evra... 

– Eparhija budimska ima četrdeset hramova – navodi otac Vojislav. – Neki od njih su silom prilika, ili neprilika, već rađeni, recimo kada neki krov počne da prokišnjava pa se nekako nađu sredstva da se to zakrpi. I mada su pred nama sada zaista kapitalni projekti, ipak ostaje još jako mnogo planova, pogotovo kada je u pitanju unutrašnjost tih hramova i briga o veoma vrednom crkveno-umetničkom blagu, pre svega ikonostasima, ali i izuzetnim živopisima, poput onog u manastirskoj crkvi u Srpskom Kovinu. Ali nadamo se da ćemo, zahvaljujući i razumevanju mađarske države i vlade, u vremenu pred nama praviti vidne pomake i na tom planu... 

– Reč je o kapitalnoj investiciji i u tom smislu postoje određena očekivanja od matice Srbije, pa se Eparhija budimska za pomoć obratila i Ministarstvu kulture i javnog informisanja Vlade Srbije. I sad čekamo odgovor – navodi otac Vojislav. – U svakom slučaju, radovi na obnovi kompleksa Preparandije zvanično će početi 22. marta i trebalo bi da budu okončani do kraja godine, nakon čega će na red doći uređenje enterijera, odnosno pripremanje unutrašnjosti objekata za preseljenje stalne postavke, ali i za upostavljanje novih muzejskih sadržaja. Naša je težnja da krajnji rezultat bude dobro osmišljena koncepcija i strategija prezentacije celokupnog srpskog duhovnog nasleđa na ovom prostoru.

Od preostalog iznosa državne pomoći najviše, skoro 2,2 miliona evra, biće investirano u izgradnju Muzeja SPC na lokaciji stare crkvene opštine u porti Sabornog hrama Svetog Velikomučenika Georgija, dakle u strogom centru mađarske prestonice, nadomak čuvene Vaci ulice. Projektom je predviđeno da taj novi objekat ima četiri sprata i podzemnu garažu, ukupno oko 1.000 kvadrata, te da se pod njegovim krovom, osim muzejsko-izložbenog prostora i depoa, nađu i radionice za restauraciju ikona i crkvenog mobilijara.

Među projektima Eparhije budimske, čiju će realizaciju finansirati zvanična Budimpešta, nalazi se i rekonstrukcija Jegarske crkve, hrama na severoistoku Mađarske poznatom po impozantnom ikonostasu. Radovi bi ovde trebalo da počnu za nekih mesec dana, a u zamašan posao koji podrazumeva obnovu krova, krovne konstrukcije i

fasade, kao i uređenje svojevrsnog vizitorskog centra, uključio se i sam grad Jegra, koji je dodatna potrebna sredstva obezbedio iz evropskih fondova.

Radiće se i u krugu manastira u Srpskom Kovinu. Namera je, naime, da se stari parohijski dom adaptira i prilagodi kako bi u njemu bio otvoren depadans Muzeja Eparhije budimske, u kojem bi onda bili izloženi neki veoma vredni predmeti iz manastirske riznice. Iz mađarske državne pomoći odvojena su i sredstva za rekonstrukciju crkava u Bati, Mohaču, Dunasečuju, kao i hrama u Šiklošu u Baranji, pozatom po lepom, reprezentativnom ikonostasu. 

– Nastavljaju se i građevinski radovi na dve sentandrejske crkve. Preobražensku i Blagoveštensku smo već u potpunosti spolja obnovili, dakle i krov i fasadu, a sada na red dolaze Preobraženska i Saborna crkva – navodi otac Vojislav. – Istovremeno, zahvaljujući stručnjacima Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i Vladi Vojvodine, koja je sve to finansirala, restauriran je ikonostas Požarevačke crkve, a u toku je veliki posao na restauraciji impozantnog ikonostasa iz polovine 18. veka u Preobraženskoj crkvi... Tako da će sve četiri preostale naše crkve u Sentandreji u relativno skoroj budućnosti imati novo ruho koje će ih štititi od propadanja.

M. Stajić