U Novosadsko pozorište Ujvideki sinhaz stižu predstave iz Beograda, Kopra i Prijedora

U predstavi „Sumrak bogova“, u režiji Jagoša Markovića, koja je rađena je po motivima filma Lukina Viskontija, poštuje se „vremenski sled moralnog sunovrata, a političkog uspona i bogaćenja porodice Fon Ašenbek (aluzija na čuvenu porodicu Krup), koji počinje paljenjem Rajhstaga 1933, a završava se u Noći dugih noževa 1934. 

- Sve je spojeno, bolje rečeno svedeno u jednu sablasnu, makabričnu noć proslave pada stare Nemačke i rađanja nacizma. Uglađena rođendanska proslava prerasta u brutalnu, krvavu „igru stolica”, u kojoj u svakom krugu neko ispadne, tačnije izgubi život, a maske civilizacijske nadgradnje (skrupule, empatija, samokontrola) ubrzano spadaju, otkrivajući istinski smisao, u krajnjoj slici, ove bestijalne igre moći – navodi se u najavi ove predstave. 

Igraju: Slobodan Boda Ninković, Branka Katić, Isidora Simijonović, Vladan Milić, Pavle Pekić, Jovo Maksić, Milan Čučilović, Milica Zarić, i Vanja Nenadić.

Predstava „Crna kutija“ koju je režirao Andrej Nosov, uvodi nas u situaciju koja počinje s razmišljanjem o tome šta bi bilo kada bi SIM kartica mogla da govori. „Sedmoro prijatelja, okupljenih da dočekaju pomračenje meseca, tokom večere razotkriva svoje najintimnije tajne i žudnje, tražeći izlaz iz igre istine mobilnim telefonima. Šta je istina, a šta tajna? Koliko dobro poznajemo one najbliže s kojima i pored kojih živimo?“

Publici svakako treba skrenuti pažnju i na to da ovog meseca, 26.maja, mogu pogledati i kultnu predstavu „Neoplanta“ Novosadskog pozorišta, rađenu po istoimenom romanu Lasla Vegela, u režiji Andraša Urbana. Ova predstava, obnovljena početkom godine, pobednica je Sterijinog pozorja, dvostruki laureat Bitefa, igrana s uspehom na zagrebačkim „Gavelinim večerima“ u Zagrebu, ljubljanskom Festivalu nove drame, mariborskim „Borštnikovim susretima”, podgoričkom Bijenalu crnogorskog teatra, Ohridskom letu, skopskom MOT-u, u Budimpešti, Temišvaru...

U glumačkoj podeli ove predstave su: Ivan Zarić, Ljubinka Klarić, Miloš Petrović Trojpec, Nataša Marković, Andrej Šepetkovski, Ivana Nikolić i Stefan Radonjić. Tu su i glasovi Vesne Čipčić, Pavla Pekića, Jovane Gavrilović, Milana Marića, Slavena Došla i Ivane Jovović. 

Marko Misirača režirao je predstavu „Jugoslavija moja dežela“, rađenu po istoimenom romanu Gorana Vojnovića, „koji parafrazira nekadašnji slovenački turistički slogan, ali sa sećanjima na glavnog junaka romana stalno nas vraća u vreme bivše zajedničke države. Pratimo putovanje Vladana Borojevića kroz Balkan i njegovu potragu za ocem Nedeljkom, Srbinom, oficirom bivše Jugoslovenske narodne armije, danas ratnim zločincem u bekstvu, koji je nenajavljeno napustio malog Vladana i njegovu majku, Dušu iz Ljubljane, početkom devedesetih i od tada se, u očima dece, smatra mrtvim“. 

- Odnosi očeva i sinova, kao i odnos sadašnjosti prema prošlosti, univerzalne su teme i svetska književnost ih je obradila na mnogo načina. Naravno da mi je milje u kome se ova priča dešava posebno atraktivan, blizak, bolan i emotivan i da u ovoj priči prepoznajemo neke specifičnosti balkanskog mentaliteta. Kako ni mi sami i dalje očigledno ne umemo do kraja sebi da objasnimo šta se tačno desilo i kako se mogla tako krvavo raspasti jedna zemlja koja sa ove distance deluje kao bajka, mislim da je dobro i važno da se vraćamo pričama koje nam otvaraju nova pitanja, daju nova gledišta na ratne sukobe na Balkanu - reči su reditelja Marka Misirače o ovoj predstavi.

Igraju: Blaž Popovski, Mojca Partljič, Boris Šavija, Aleksandar Stojković, Igor Štamulak, Željko Erkić, Lea Cok, Miljka Brđanin, Dean Batoz i Mirela Predojević.

N. Pejčić