U Narodnom pozorištu u Beogradu obeležen rođendan Laze Kostića
Pre gotovo tri decenije, 1991. godine, Marina Milić je u Londonu osnovala Fond Laza Kostić, diveći se pođednako i biserno rasutim stihovima velikog pesnika ali i eksplozivno strastvenoj mladalačkoj energiji kojom je duboko ponirao u sve što je radio, od bavljenja sportom do duhovnih razmišljanja, prevođenja...
Njegove raznovrsne studije, članci, eseji o „Ilijadi“ i Šekspiru, o Branku i Zmaju, o narodnim umotvorinama – preneli su se i na njegovu vojvođansku sunarodnicu, pijanistkinju koja je svojim muzikalnim uhom mogla da oseti melodijsku raskoš njegovih zapisa uz jedan gotovo duboki orguljski zvon i obilje ritmova koncentrisanih u završnim rimama njegovog remekdela najljubavnije pesme našeg podneblja, svojevrsnog Lazinog ljubavnog ditiramba – Santa Maria della Salute.
Na dan rođenja Laze Kostića, 12. februara, obeleženo je u Narodnom pozorištu u Beogradu 150 godina njegovog prisustva na ovoj sceni. Bio je prvi prevodilac Šekspira kod nas i tim povodom prikazana je i izložba postavki Šekspirovih komada u Muzeju Narodnog pozorišta. A na velikoj sceni jednočasovni umetnički program započeo je Hor gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada „Odom Šekspiru“po tekstu Laze Kostića i sa muzikom Milorada Đurića, za kojom su se smenjivali umni ljudi sa svojim kratkim i prigodnim besedama – duhovnik i prezviter dr Oliver Subotić, koji je rekao da je „Fondacija Laza Kostić institucija sa dušom“, te prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, koji je i sam zadivljeno primetio da je „samo delo Lazino čudo, a da je sublimat te čudesnosti o metafizici ljubavi njegova „Salute“.
U muzičkom delu, novosadski gimnazijski hor izveo je i „Gungulice“ Dušana Radića i vokalistički kolaž najpopularnijih orkestarskih i operskih numera „Name that tune“ Grejstona Ajvza. Čuli smo i frulaša Janka Lukića, najtalentovanijeg đaka i sledbenika legendarnog Bore Dugića, uz podsećanje da je i vladika Nikolaj voleo da svira na ovom instrumentu, prenoseći svojim efemernim zvukom zanosnu i bezumnu vanvremensku i vasionsku strast Lazine lirike. Fondacija Laza Kostić raspisala je, inače, i konkurs o najlepšoj besedi o onima koji su „ostavili srpski trag u Engleskoj“, a među njima bili su i Dositej Obradović, vladika Nikolaj Velimirović, Laza Kostić, Miloš Crnjanski, Nikola Tesla, Mihailo Pupin, Slobodan Jovanović...
Gordana Krajačić