Tina Finkelman Berket: Opstaće i umetnost i umetnici

Gostovanje ove kompanije, koju su 2007. godine osnovale Lilijan Rouz Barbito i Tina Finkelman Berket, najavljeno je za 25. septembar u Srpskom narodnom pozorištu, te dan kasnije na sceni Madlenianuma. Trupa, koja je posvećena produkciji radova priznatih koreografa, predstaviće se komadima „Prašina”, „(Ne)stvarni umovi” i „Skrivene igre: Poglavlje 1”. “Prašina” tumači sile koje pokreću savremeno društvo, kroz snažan pokret i muziku slavnog Hofeša Šehtera. “(Ne)stvarni umovi” Fernarda Hernarda Magadana, koga smo kao igrača gledali u postavkama Holandskog teatra igre, zasniva se na istinitoj priči o mentalnom bolesniku sa tipom šizofrenije u kojoj je osoba uverena da je član porodice zamenjen identičnom ličnošću. Anton Laki osmislio je pak “Skrivene igre: Poglavlje 1” koristeći jedinstven pokret i prodorne slike kako bi publiku poveo u tajanstveni svet.

– Veoma smo uzbuđeni što dolazimo prvi put u Srbiju – kaže za „Dnevnik” Tina Berket, direktorka kompanije „BodyTraffic”. – Kroz saradnju koju imamo sa Beogradskim festivalom igre, Operom Madlenianum i Srpskim narodnim pozorištem, shvatili smo da su ljudi u Srbiji inovativni, kreativni i jako uporni. Možda je baš to ono što povezuje našu kompaniju sa vašom publikom.

Od kako je najavljen dolazak Kompanije „BodyTraffic” - a prvobitno je planirano da nastupite u martu prošle godine, no zbog pandemije je ovo gostovanje moralo biti odloženo – vladalo je veliko interesovanje među poklonicima umetničke igre i u Novom Sadu i u Beogradu. O tome, uostalom, svedoči i činjenica da su predstave bile rasprodate još u februaru, a da kasnije publika uglavnom nije tražila novac nazad, već su odlučili da vas čekaju sa kupljenim ulaznicama.

– Nastupe smo od marta 2020. godine pomerali nekoliko puta, baš kao što smo svaki put iznova pokušavali da zadržimo podršku jedne američke fondacije koja je prihvatila da obezbedi skupe avio karte između Los Anđelesa i Beograda. Zahvalni smo Festivalu igre, jer su nastupi koje planiramo u septembru pred novosadskom i beogradskom publikom jedino svetlo na kraju ovog dugog, mračnog tunela, i motiv da se što pre vratimo u formu i na scenu. Jer, to će biti naš prvi živi susret sa publikom. Posle godinu i po dana. 

Kakva je danas situacija u Los Anđelesu, odnosno koliko je ova situacija teška za scensku umetnost uopšte?

– Trenutna situacija u Los Anđelesu je tužna. Ovde smo u strašnom, kriznom režimu. Los Anđeles je grad u kome u svakih 10 minuta neko izgubi bitku sa virusom. Vesti su uznemirujuće. Posebno su pogođene kreativne industrije, odnosno scenske umetnosti. Ni jedan studio ili pozorište nisu otvoreni, i ne možemo da predvidimo kada će se situacija popraviti. Strašno je gledati kako naša umetnička zajednica pati, ali i kako nestaju pojedine trupe, studiji, mali teatri, biznisi i profesije koji su bili vezani za naš posao...

Da li ste uopšte mogli da radite, bar da imate probe?

– Nismo bili zajedno u studiju od marta 2020. godine. Jedni drugima mnogo nedostajemo, a svima nama nedostaje igra, dodir, pokret, susret sa publikom, aplauz, znoj, smeh... Sve ovo predugo traje.

Kada to čujemo, pitamo se koliko su uopšte realne šanse da i u septembru na Beogradskom festivalu igre vidimo vaše komade?

– Nadamo se da će se sa započetom vakcinacijom situacija u Americi poboljšati i da će se život i posao polako vraćati u normalno stanje.

A kakva je generalno budućnost igre i nezavisnih kompanija igre?

– Verujem da će ljudi biti željni živih događaja, dramskog teatra, mjuzikla i igre,  kada izađemo iz ovih teških vremena. Dopada mi se slogan Beogradskog festivala igre koji poziva na uživanje u živom izvođenju, u onome što je naš život, naša umetnost, u onome što je normalno. To je dobra poruka u ovom trenutku. Ne možemo više da gledamo igru preko ekrana, niti da držimo časove preko raznih aplikacija i mobilnog telefona.

U pojedinim krugovima ne skrivaju bojazan da će igrači izgubiti svoju profesiju, a ne samo posao, ako se ovakva situacija nastavi. Imali i ipak prostora za optimizam?

– Svojim igračima govorim da umetnost uvek pronađe put. Umetnost će opstati, a sa njom i mi kao umetnici. Igra može doživeti svoj preporod nakon ovog jezivog perioda, kao što je to bivalo posle ratova, gladi, bolesti i svih strašnih nedaća koje su kroz istoriju pratile razne narode. Igra će i ovog puta pobediti.

„BodyTraffic” je poslednjih godina jedna od najpopularnijih trupa u Americi. Koji su vaši planovi i ideje za budućnost?

– Da, uspon kompanije je bio munjevit. Baš kao i poziconiranje Los Anđelesa kao svojevrsnog centra umetničke igre, sa nekoliko zaista važnih imena i trupa. Verujem da tu iznenadnu popularnost u odnosu na Njujork, dugujemo Benžaminu Milepjeu, koji je pre desetak godina odlučio da baš u Los Anđelesu kreira svoju trupu. On i njegova supruga Natali Portman, kao i mnogi svetski koreografi koji su počeli da dolaze, pokrenuli su celu zejednicu i učinili da se mnogi igrači iz Njujorka, Čikaga, Bostona, ali i Evrope... presele ovde. „BodyTraffic” je osnovan u tom periodu. Mi smo kompanija vođena vrednostima i imamo poverenja u naše ljude. Gledamo dalje, u budućnost. To je jedini način da izađemo spremni i jaki iz ovog ludila.

M. Stajić