Tanjir iz mašte Ripl - Ronaija od 50.000 evra
Bomba koja je pogodila jednu prebogatu budimpeštansku kuću i njenu trpezariju možda je ostavila trag do dana današnjeg, a njime treba da krenu svi oni koji žele negde da nađu možda i najvrednije antikvitete u ovom delu sveta, to jest tanjir od servisa za ručavanje vredan 50.000 dolara.
Tanjir ili tanjiri koje ćete možda nekada negde pronaći delo su „svetog trojstva” vrhunske primenjene i svake umetnosti. Tu je bogati i obrazovani naručilac, tu je vrhunski umetnik, i na kraju, najbolja manufaktura koja će želje jednog i kreaciju drugog pretvoriti u stvarni objekat i od plitkog tanjira napravi umetničko delo koje na aukciji dogura do 50.000 evra. Ko nije po pogodio, radi se o čuvenom mađarskom slikaru Jožefu Ripl-Ranaiju, manufakturi iz Pečuja „Žolnai”, te grofu Tivadaru Andrašiju.
Među slikarima koji su u Parizu krajem 19. veka pripadali „nabi” slikarskom pravcu i bili članovi „Nabi grupe”, mađarski umetnik Jožef Ripl-Ronaji (1861–1927) bio je jedan od najplodnijih dizajnera porcelana i keramike. Danas se najveći fond njegovih radova u tom umetničkom segmentu nalazi u Budimpešti, u Muzeju primenjene umetnosti. Upravo su neki od tih komada i mamac za kolekcionare širom sveta, a kada je to tako, onda taj mamac mora i debelo da se plati.
Priča o tanjirima i servisima počinje 1896. godine, kada je grof Tivadar Andraši naručio od Ripl-Ronaija da za njegov dom u Budimpešti dizajnira gotovo sve, od nameštaja pa do porcelanskog servisa. Ovaj je to i uradio, a tanjire je proizvela manufaktura „Žolnai”. Po dostupnim podacima, Ripl-Ronaji je dizajnirao oko 300 komada raznih porcelanskih, ali i keramičkih delova servisa.
Tanjiri su dizajnirani 1896. godine, ali je poznato da su proizvođeni do 1913. Andrašijeva trpezarija je uništena tokom Drugog svetskog rata, a tačan popis nije postojao pa se ne zna ni šta je uništeno ni šta je, i gde, preostalo. I eto šanse da je neki tanjir negde zalutao te na njega možda nabasate na nekoj pijaci u Budimpešti, a možda i kod nas.
Dizajn tanjira koje je tada uradio Jožef Ripl-Ronaji, a koji sada imaju vrtoglave cene, inspirisane su japanskim grafikama i tekstilom, a dodatnu draž daje im i majstorstvo izrade „Žolnai” majstora.
Veliku zaslugu za dizajn ima i „nabi” pravac u modernoj umetnosti, kojem je u Parizu pripadao Ripl-Ronaji. Uticaj tog postimpresionističkog pravca i činjenica da je Ripl-Ronaji bio njegov aktivni član, utiče i na cene po kojima se prodaju tanjiri.
Nabi, Le Nabis ili Nabisti su grupa francuskih slikara okupljenih oko Pola Serusijea. Stvarali su pod uticajam Pola Gogena. Pripadali su joj slikari Pjer Bonar, Moris Deni, Pol Ranson, Eduar Vijar... I, naravno, Ripl-Ronaji. Naziv potiče iz hebrejskog jezika i znači „proroci”. Za njih je značajno da su se oprobali i u području dizajnaprimenjenih umetnosti, radeći pozorišne dekoracije, ilustracije knjiga... Po tome su i značajno doprineli razvoju art nuvoa u Francuskoj, a preko njega i jugendstila u Austrougarskoj. I upravo je preko njih i Ripl-Ronaija nova umetnost i novi stilski pravac u vrhunskom izdanju i stigao do Mađarske i do „Žolnai” fabrike.
Ono što je „Žolnai” uradio s Ripl-Ronaijem za grofa Andrašija je najznačajniji umetnički period manufakture iz Pečuja, otelotvoren u secesijskim vazama i inim proizvodima nastalim od 1900. do 1914. godine.
Dejan Urošević
