Тањир из маште Рипл - Ронаија од 50.000 евра
Бомба која је погодила једну пребогату будимпештанску кућу и њену трпезарију можда је оставила траг до дана данашњег, а њиме треба да крену сви они који желе негде да нађу можда и највредније антиквитете у овом делу света, то јест тањир од сервиса за ручавање вредан 50.000 долара.
Тањир или тањири које ћете можда некада негде пронаћи дело су „светог тројства” врхунске примењене и сваке уметности. Ту је богати и образовани наручилац, ту је врхунски уметник, и на крају, најбоља мануфактура која ће жеље једног и креацију другог претворити у стварни објекат и од плитког тањира направи уметничко дело које на аукцији догура до 50.000 евра. Ко није по погодио, ради се о чувеном мађарском сликару Јожефу Рипл-Ранаију, мануфактури из Печуја „Жолнаи”, те грофу Тивадару Андрашију.
Међу сликарима који су у Паризу крајем 19. века припадали „наби” сликарском правцу и били чланови „Наби групе”, мађарски уметник Јожеф Рипл-Ронаји (1861–1927) био је један од најплоднијих дизајнера порцелана и керамике. Данас се највећи фонд његових радова у том уметничком сегменту налази у Будимпешти, у Музеју примењене уметности. Управо су неки од тих комада и мамац за колекционаре широм света, а када је то тако, онда тај мамац мора и дебело да се плати.
Прича о тањирима и сервисима почиње 1896. године, када је гроф Тивадар Андраши наручио од Рипл-Ронаија да за његов дом у Будимпешти дизајнира готово све, од намештаја па до порцеланског сервиса. Овај је то и урадио, а тањире је произвела мануфактура „Жолнаи”. По доступним подацима, Рипл-Ронаји је дизајнирао око 300 комада разних порцеланских, али и керамичких делова сервиса.
Тањири су дизајнирани 1896. године, али је познато да су произвођени до 1913. Андрашијева трпезарија је уништена током Другог светског рата, а тачан попис није постојао па се не зна ни шта је уништено ни шта је, и где, преостало. И ето шансе да је неки тањир негде залутао те на њега можда набасате на некој пијаци у Будимпешти, а можда и код нас.
Дизајн тањира које је тада урадио Јожеф Рипл-Ронаји, а који сада имају вртоглаве цене, инспирисане су јапанским графикама и текстилом, а додатну драж даје им и мајсторство израде „Жолнаи” мајстора.
Велику заслугу за дизајн има и „наби” правац у модерној уметности, којем је у Паризу припадао Рипл-Ронаји. Утицај тог постимпресионистичког правца и чињеница да је Рипл-Ронаји био његов активни члан, утиче и на цене по којима се продају тањири.
Наби, Ле Набис или Набисти су група француских сликара окупљених око Пола Серусијеа. Стварали су под утицајам Пола Гогена. Припадали су јој сликари Пјер Бонар, Морис Дени, Пол Рансон, Едуар Вијар... И, наравно, Рипл-Ронаји. Назив потиче из хебрејског језика и значи „пророци”. За њих је значајно да су се опробали и у подручју дизајнапримењених уметности, радећи позоришне декорације, илустрације књига... По томе су и значајно допринели развоју арт нувоа у Француској, а преко њега и југендстила у Аустроугарској. И управо је преко њих и Рипл-Ронаија нова уметност и нови стилски правац у врхунском издању и стигао до Мађарске и до „Жолнаи” фабрике.
Оно што је „Жолнаи” урадио с Рипл-Ронаијем за грофа Андрашија је најзначајнији уметнички период мануфактуре из Печуја, отелотворен у сецесијским вазама и иним производима насталим од 1900. до 1914. године.
Дејан Урошевић
