„Tanc plac” u Novom Sadu – novo plesno mesto

Održan prošlog vikenda u “Fabrici”, festival je privukao značajnu pažnju publike, prikazavši mali, ali kvalitetan program.

U razgovoru sa Nemanjom Vukovićem iz Studentskog kulturnog centra Novi Sad, saznali smo da je “Tanc plac” prvi konkretan rezultat višegodišnje saradnje i nastojanja da se Novi Sad nađe na mapi evropskih gradova koji sarađuju sa veoma razvijenom plesnom platformom “Aerovejvs”, sa centralom u Londonu. Festival “Tanc plac” bi u tom smislu trebalo da se ustoliči kao konstantna ponuda novosadskoj publici, koja je i ranije pokazivala da ima naklonosti prema plesu, sceni koja se polako, ali sigurno, sve više razvija.

Program prvog izdanja festivala “Tanc plac” sadržao je nastupe Petre Hrašćanec, koja je u saradnji sa koreografkinjom Stanislavom Zec kreirala i izvela predstavu “Anatomija mačke”,

zatim nastup višestruko nagrađivane mlade plesačice i koreografkinje, ali i društvene aktivistkinje Une Doerti (“Lov na nadu”), a program je u subotu uveče zatvorio Pere Faura predstavom “Striptiz”.

Petra Hrašćanec u “Anatomij mačke”, kao što ime kaže, istražuje plesni pokret kroz anatomiju gipke i okretne, umiljate koliko i samostalne životinje. Una Doerti se u svom radu dotiče marginalizovanih društvenih grupa, rodnih pitanja i političkih odnosa u savremenom društvu. Pere Faura je svoju predstavu izveo na duhovit način, sa elementima plesa i stend-ap “predavanja”. Izbor teme - striptiz - Fauri je poslužio da, svlačeći garderobu, svuče i koprenu koja najčešće pokriva oko posmatrača suočenog sa specifičnom scenskom aktivnošću, iza čije popularne recepcije možemo da otkrijemo čitav niz teorijskih refleksija.

“Tanc plac” je poslužio i kao mesto susreta sa izvođačima savremene evropske plesne scene. Faura je otkrio da mu je nastup u Novom Sadu bio izuzetno zahtevan, jer je imao osećaj da je publika preozbiljna i da ne shvata najbolje o čemu se radi. Nakon sedam godina provedenih u Amsterdamu, gde je radio i razvijao svoju umetničku karijeru, Faura se vratio u Barselonu, gde je sve mnogo teže i, reklo bi se, sličnije kao kod nas. Umetnost se ne podržava u tolikoj meri kao u Holandiji, a umetnik se shvata kao neko ko radi ono što voli: Situacija je veoma isprepletena sa našom, eks Jugo pričom, kaže Faura, jer bi u Barseloni kao prestonici Katalonije, u kojoj trenutno raste tenzija povodom referenduma o otcepljenju od Španije, mnogi voleli da se političko pitanje reši bez konflikta, sa mnogo više osećaja za ljude i njihove stvarne potrebe.

I. Burić

Faurin „Striptiz” u „Fabrici” SKCNS  Foto: J. Ivanović