Slika svekolikog Lubardinog stvaralaštva

Izložba priređena povodom obeležavanja 110 godina od Lubardinog rođenja predstavlja deo zajedničkog projekta Spomen-zbirke Pavla Beljanskog iz Novog Sada i Kuće legata iz Beograda. Na večerašnjoj svečanosti publici će se obratiti Maja Dedić, kustos Centra savremene umjetnosti Crne Gore, dr Jasna Jovanov, upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Filip Brusić Reno, direktor Kuće legata, a izložbu će otvoriti Branislav Mićunović, ambasador Crne Gore u Srbiji.

Na izložbi u Dvorcu Petrovića u Podgorici biće predstavljeno 26 dela nastalih od 1928. do 1971. iz oba legata, Umetničke Zbirke SANU (Beograd), Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci i privatne kolekcije, kao i bogata arhivska građa, između ostalog i dokumenti koji se prvi put izlažu javnosti. Postavka obuhvata i taktilni segment u vidu grafičkog dijagrama odabranog umetničkog dela. Autorke postavke su mr Milana Kvas iz Spomen zbirke i Dina Debeljak Pavić iz Kuće legata.

– Ideja o izložbi potekla je iz zamisli da se prikaže povezanost umetnika Lubarde i kolekcionara Beljanskog, kao još jedna etapa u ciklusu „Pavle Beljanski – prijatelj umetnika“ – kaže dr Jasna Jovanov, upravnica Spomen zbirke. – Međutim, prvobitna zamisao, za koju postoji obilje materijala, proširena je na postavku o dva legata. Obaveza čuvanja, istraživanja i predstavljanja baštine o kojoj brinu, pa i one vezane za delo Lubarde, nametnula je i koncept postavke, u jednakoj meri usklađen s kontinuitetom autorovog umetničkog delovanja, kao i s periodima njegovog stvaralaštva zastupljenim u okvirima kolekcije Beljanskog i Kuće legata.

Nakon Podgorice, izložba će u proširenom obimu biti prikazana od 7. septembra do 5. novembra u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, a od 9. novembra do 10. januara u Kući legata, gde će biti izložene i Lubardine slike iz Muzeja Grada Beograda, Muzeja Srpske pravoslavne crkve, Vlade Republike Srbije, Galerije Matice srpske i Galerije „Milan Konjović“ iz Sombora. Gostovanje se završava postavkom u Galeriji Andrićevog instituta u Andrićgradu od 13. januara do 11. februara. U Spomen-zbirci će u oktobru biti održan i regionalni naučni skup na kome će petnaestak učesnika sveobuhvatnije sagledati život i delo Petra Lubarde sa umetničkog, istorijskog i kulturološkog aspekta, a promocija Zbornika radova najavljena je za decembar u SANU u Beogradu.

U kolekciji Beljanskog je 9 Lubardinih dela i, kako predočava upravnica Spomen zbirke, njegova sakupljačka aktivnost bila je usmerena na vreme ranih boravaka obojice – i slikara i kolekcionara – u Parizu. Postavka pokriva od umetnikovih početaka u ateljeu u Site Falgijer 12, o kojima je govorio Risto Stijović, preko male jugoslovenske umetničke kolonije u pariskom predgrađu Malakof, izleta u Sen Trope i konačno boravaka u Rumi ili Crnoj Gori pri kraju četvrte decenije dvadesetog veka, i značajnih slika koje su tada nastale, a ukazaće i na Lubardina izlaganja u Parizu i Beogradu, kao i na ona u Rimu, 1929. i 1937. godine.

– Već tada postaje jasno da se radi o autoru spremnom da se predstavi pred licem evropske javnosti, kao što će se, nešto više od decenije kasnije, uspešno predstaviti u svetskim umetničkim krugovima i steći mnogobrojna priznanja – napominje Jasna Jovanov. – Upravo taj period čini glavnicu fonda njegovog Legata, smeštenog u nekadašnjem umetnikovom domu u Ilinčićevoj ulici u Beogradu. Predstavljanjem tog legata u okviru izložbe biće zaokružena slika o sveukupnom Lubardinom stvaralaštvu, kroz neveliku celinu u kojoj prevladavaju neki od ključnih momenata, obilje dokumentarnog materijala i dopunjena sveobuhvatnim stručnim osvrtima.

Izložbu prati reprezentativan, bogato ilustrovan katalog, sa tekstovima mr Milane Kvas o dugogodišnjem prijateljstvu Beljanskog i Lubarde, Dine Debeljak Pavić o umetničkoj zbirci i arhivskoj građi posle 1945. i Gordane Krstić Faj koja piše o Lubardi u svetlu francuskih izvora i njegovim boravcima u Parizu. Urednik kataloga je dr Jasna Jovanov, koja je takođe, zajedno s Milicom Orlović Čobanov, učestvovala u realizaciji projekta.

N. Popov