Retrospektivna izložba slika Ljube Popovića u Galeriji SANU

Objedinjujući 45 dela, uglavnom velikih formata iz svih perioda Popovićevog stvaralačkog opusa, izložba predstavlja kompletan uvid u rad velikog majstora. 

Sva dela su pozajmljena iz muzejskih i privatnih kolekcija iz Srbije. 

Jedna od autorki izložbe i supruga preminulog velikana našeg i evropskog slikarstva Slavica Batos napominje da se postavka sastoji iz šest celina urađenih po hronološkom principu, od najnovijih ka najstarijima. 

Izuzetak čini prva sala, koja je jedina mogla da primi triptih ''U čast Džejmsa Frejzera iz 1976 - do 1978. godine, dugačak 8 metara, a uz koju su izložene još tri slike iz tog perioda'', kazala je Batos i napomenula da neki francuski kolekcionari nisu želeli da remete svoj estetski i emotivni sklad u prostoru i nisu želeli da pozajme Popovićeve slike za izložbu. 

To je neuobičajna praksa, jer smo u Srbiji naišli na veliko razumevanje kod kolekcionara koji su razumeli da je izložba veliki umetnički poduhvat i jako važan događaj za našu kulturu, kazala je Batos. 

Nikola Kusovac kaže da slike Ljube Popovića podsećaju na totalni fudbal. 

Baš kao što je u totalnom fudbalu svaki deo terena pokriven nekom zamisli trenera obe ekipe, tako i Ljuba u totalnom slikarstvu do detalja osmišljava svako parče platna, kazao je Kusovac. 

Prvi deo izložbe čini segment pod nazivom "Uvodna postavka", koji tematizuje rad Popovića u sedamdesetim godinama prošlog veka, kada je prema mišljenju slikarskih znalaca bio na vrhuncu svog stvaralačkog potencijala. 

U drugom delu postavke pod naslovom "Period posle 2000" posetioci izložbe biće u prilici da vide poslednji period Popovićevog stvaranja koji karakteriše likovno suprostavljanje svetlosti i zlokobnim silama mraka. 

"Devedesete godine", kao treći segment postavke, donosi slike koje Popović smešta u fantastičan plavičasti pejzaž i erotizam protkan nežnošću i lepotom. 

"Osamdesete godine" kao zaseban deo postavke predstavljaju ledeno plavi tonalitet mestimično uobličen u staklaste arhitekstonske forme i pejzaže u kojima su ljudske figure sićušne ili ih upšte nema. 

Poslednja dva segmenta izložbe čine "Prvi pariski period" i Beogradski period". 

U segmentu koji govori o umetnikovom boravku u Parizu publika će videti slike iz perioda u kojem je Popović počinjao da stiče renome u Francuskoj. 

Beogradski opus predstavlja radove iz perioda kada je živeo na vrhu jedne višespratnice. 

Na tim slikama dominira ljudska figura, često izbrisanog lica, nepokretna i zarobljena u prostoru ispunjenom zebnjom.