Radovan Jokić: Umetnici jesu žilavi, ali se ne smeju zanemarivati

Kustoskinje izložbe duhovitog ali i provokativnog lajtmotiva „Jesu sve ovce na broju?!”, vizuelne umetice Dragana Garić Jovičić i Andrea Palašti, akcenat su stavile na mlade umetnike, spremne na eksperimentisanje koji svojim radovima unose svežinu, humor i igru u izložbeni prostor.

Suština ideje MSUV bila je ne da se samo izdvoje vrhunski dometi naše savremene scene, nego i da se kroz ovu izložbu dobije i neka vrsta uvida u njeno generalno stanje, kaže za „Dnevnik” direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, slikar Radovan Jokić.

Kako je dalje kazao, sve ono što se dešavalo u poslednje dve-tri decenije ozbiljno je poremetilo produkcionu scenu vizuelnih umetnosti.

Ali te deformacije ne mogu se analizirati ako se one objektivno ne detektuju. Drugim rečima, ako ne sagledate sve faktore loših uticaja na ovdašnje kulturne tokove, onda ćete u svakom, i najiskrenijem pokušaju da nešto popravite, biti osuđeni na dezorijentaciju, a to onda znači i na improvizaciju i lične sklonosti, poručuje Jokić.  

Kako ističe, i Vojvođanski salon pokazuje koliko je umetnost žilava, ali da je velika šteta što su sami umetnici prinuđeni da rade praktično bez ikakvog podsticaja i podrške, koji su ipak potrebni da bi ukupan produkcioni prostor bio što kvalitetniji. Umesto toga, dodaje direktor MSUV, mi zapravo zanemarujemo čitav taj kreativni svet i on onda na pravi način ni ne može da doprinese opštim društvenim tokovima, ne može da izvrši na njih pozitivan uticaj.

A kultura je, upozorava Jokić, jedan od najefikasnijih mehanizama borbe protiv štetnih projekcija i improvizacija koje vuku nadole čitavo društvo. 

Dakle, želeli smo da kroz Vojvođanski salon dobijemo presek aktuelnih kretanja, ali tako da izbegnemo zamku „jedinog merituma”, već da u skladu s našim motom „Prostor otvorenih mogućnosti”, omogućimo predstavnicima struke van kuće da kažu svoju reč. U ovom slučaju je reč o dve mlade kustoskinje, koje su napravile jedan od mogućih izbora, ali koji svakako svedoči o mnogim aspektima savremene vojvođanske produkcije.

Nažalost, ni Muzej savremene umetnosti ponovo neće biti u prilici da otkupi nijedan rad, ne samo sa Vojvođanskog salona nego uopšte.

Čitava nedostajuća polja se, kaže direktor Muzeja, primećuju i u nekim ranijim periodima, dok se sada proizvode nova, i na kraju će biti prilično teško sklopiti celinu.  

Razumljivo je da se neko ko proučava period između 1. i 5. veka naše ere suočava sa takvim rupama, jer jednostavno nema artefakata. Međutim, nedopustivo je da kolekcije jednog muzeja savremene umetnosti budu falične, tim pre što aktuelni umetnički sklopovi ne samo što projektuju sadašnjost i budućnost, nego su i logična veza sa prošlošću. Pri tome se nama sasvim sigurno ne može prebaciti da nemamo jasnu viziju, jasan plan svog rada, naprotiv. Uz to je ovaj plan krajnje racionalan, primeren finansijskoj i svakoj drugoj situaciji u društvu. Ali... 

Jokić ističe da MSUV zapravo već dugi niz godina radi u otežanim uslovima: bez jasnije podrške programskim projekcijama, u nedefinisanom i pri tome još nedovoljnom prostoru, sa apsolutno neadekvatnim i neprimerenim depoima, i uz sve to sa smanjenim brojem zaposlenih.

Muzej je, naime, ostao bez kustosa dveju najvećih zbirki, slikarstva i grafike, jer nakon što su pređašnji otišli u penziju - nove ne može da zaposli.

Na nizu primera se, napominje direktor MSUV, pokazalo i koliko je ustanovi potrebna osoba koja bi bila zadužena za izuzetno važnu međumuzejsku i međunarodnu saradnju, a pogotovo se oseća nedostatak pedagoške službe.

Objektivno, teško Muzej može da ispuni svoju misiju ako nema razvijenu pedagošku službu, i kroz nju program edukacije publike. Jer, kada je reč o savremenoj umetnosti, edukacija je neophodna. Savremena umetnost naprosto traži informaciju više, da bi posetilac mogao, ne samo da je razume, nego i da sam promišlja, pa i aktivno učestvuje... I to je ključna razlika između kulture sećanja i savremene umetnosti: od posmatrača se ne traži samo opservacija i uživanje, nego i delanje.

Govoreći o pomenutom izostanku podrške, Jokić kao primer navodi činjenicu da će Muzej, zbog smanjivanja budžeta za sledeću godinu, biti prinuđen da umanji programsku aktivnost: 

Ukoliko se nešto u međuvremenu ne promeni, moraćemo, između ostalog, da odustanemo od „Programa plus” namenjenog isključivo mladim autorima. Naime, smatrali smo da bismo u susret 2019, kada će Novi Sad biti Evropska prestonica mladih, u godini pred nama mogli da započnemo izlagački ciklus na svim nivoima onih modulacija koje Muzej savremene po svojim prostornim kapacitetima može da podrži - izložbe, performansi, instalacije... Međutim, u datoj finansijskoj situaciji bićemo prinuđeni da se odreknemo i tog i još nekih projekata. 

Ako je za utehu, sledećeg leta, tačnije u periodu od 25. juna do 20. avgusta, poklonici savremene umetnosti biće u prilici da konačno vide reprezentativnu postavku dela zbirke MSUV, koja broji preko tri hiljade artefakata.

Takođe, u saradnji sa Britanskim savetom, u 2018. biće u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine predstavljen i opus konceptualne umetnice Trejsi Emin, jednog od najprepoznatljivijih simbola savremene britanske vizuelne umetnosti, zajedno sa Grejsonom Perijem i Demijenom Hirstom, čije smo izložbe imali prilike da vidimo u Novom Sadu.

Ideja je, potvrđuje Jokić, da u perspektivi postavka, možda unekoliko proširena, bude prezentovana i u drugim vojvođanskim gradovima, te da bude prilika za afirmaciju mnogih, u ovom trenutku možda nevidljivih ili nedovoljno vidljivih autora i mladih umetnika, uz mogućnost produkcije novih umetničkih dela.

M. Stajić