Pismo Hajduk Veljka Petrovića u Adligatu
BEOGRAD: Pronađeno je ekskluzivno, do sada nepoznato pismo Hajduk Veljka Petrovića, jednog od najznačajnijih junaka srpske istorije, saopštili su danas iz Adligata.
Napisano je u Negotinu, 23. maja 1812, pre 216 godina, godinu dana pre Veljkove slavne pogibije u ovom gradu.
U pitanju je pismo - naredba kojom se stanovništvo navedenih mesta obavezuje da daje novčanu pomoć i pomoć u namernicama, takozvani bir, ustanicima.
Hajduk Veljko ovlašćuje bimbašu Mateju da u njegovo ime skuplja tu pomoć, a „ko bi se protivio Mateju, to se samomu mene protivi“ kaže „Veljko Petrović Vojvoda“.
Pismo se nalazi u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“ u okviru kojeg su otvoreni Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti.
Dokument je u Udruženje stiglo zahvaljujući angažovnju jednog od osnivača ovog udruženja, bibliofila i novinara Srđana Stojančeva.
Istoričari istražuju da li je Hajduk Veljko uopšte bio pismen, ili je tekst napisao neko od njegovih pisara.
Njegov pisar je svojevremeno bio i Vuk Karadžić, koji je o boravku u Negotinu ostavio izvanredno svedočenje o životu, karakteru i junaštvu Hajduk Veljka.
Iz vremena Prvog srpskog ustanka sačuvano je izuzetno malo pisanih tragova, a prota Mateja Nenadović u svojim „Memoarima“ opisuje kako su ustanici svoju arhivu u buradima nosili preko Save. Veći deo te arhive je nastradao.
Pismo se nalazilo u biblioteci Ljuomira Nenadovića, pa se na njegovoj poleđini nalazi Nenadovićeva beleška da se, zaista, radi o pismu „Hajduk Veljka Petrovića“.
Sasvim je verovatno da ga je poznati književnik, diplomata i ministar nasledio od svog oca, slavnog ustaničkog vojvode prote Matije Nenadovića koji je hajduk Veljka lično poznavao.
Naredba predstavlja dragocenost i zbog svog jezika.
Iako je pisano starim pismom, korišćen je narodni jezik.
Pored naredbe se nalazi i pesma u rukopisu Dragomira Brzaka (1851-1905) o Hajduk Veljku, čiji stihovi se nalaze ispisani na spomeniku ovom junaku u Negotinu.
U Adligatu se nalazi zbirka predmeta sa početka XVIII veka, naročito oružja koje su koristili ustanici i Turci tokom samog ustanka, pa će ovo udruženje uskoro u okviru svoje stalne postavke formirati izložbu o Prvom srpkskom ustanku.