Održana komemoracija Vladimiru Veličkoviću
BEOGRAD: U prisustvu porodice, prijatelja i poštovalaca dela Vladimira Veličkovića, u Skupštini grada Beograda održana je komemoracija povodom smrti jednog od naših najznačajnjih slikara.
Premijerka Srbije Ana Brnabić, generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, umetnički direktor Bitef festivala Ivan Medenica, direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung bili su među okupljenima u Skupštini grada koji su odali poslednju počast Vladimiru Veličkoviću.
Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić kazao je da je Veličković svaki dan kada nije išao u svoj atelje smatrao izgubljenim.
Ljubomorni su umeli da spočitavaju Veličkoviću da se radi o velikoj produkciji, ali u njegovom slučaju radilo se o skrivenoj energiji bez želje da je mnogi prepoznaju. Veličković je imao gotovo zaboravljenu veštinu da se sagovornik sluša. U jednostavnoj otmenosti sa kojom je nosio status nesumnjive veličine, kazao je Kostić i dodao da se s Veličkovićem dogovarao da u Muzej savremene umetnosti dovede kustose iz Pariza da sa našim istoričarima umetnosti utvrde kriterijume za prepoznavanje vrednosti u modernoj umetnosti.
Na žalost ni njemu ni SANU ova zajednička želja se neće ostvariti. Njegovi radovi su predstavljali senzaciju za nas laike i nešto sasvim drugačije od svega što smo do tada videli, kazao je Kostić.
Ateše za kulturu Ambasade Francuske u Beogradu Katrin Fodri kazala je da je svet izgubio jednog od najvažnijih umetnika narativne figuracije.
Ponosna sam što je Veličković bio je nosilac Legije časti, komandir umetnosti i književnosti, član Akademije likovnih umetnosti u Francuskoj. Bio je i član SANU, ali je proveo veliki deo života u Parizu. Njegova najlepša dela ugledala su svetlost dana u našoj zemlji, kazala je Fodri i napomenula da je Veličković podučavo generacije studenata na Akademiji likovnih umetnosti u Parizu.
Istoričarka umetnosti Irina Subotić kazala je da je Veličković bio retko plemanita ličnost, otac porodice, veliki umetnik, dragi prijatelj.
Iza njega ostaje bolna praznina, ali nada da njegovo monumentalno delo neće prekriti prah zaborava. Njegovo slikarstvo je odmah po dolasku u Pariz bilo uključeno u moderne tokove narativne figuracije. Bio je to evropski refleks na američki pop art koji je preplavljivao svet, kazala je Subotić i dodala da je Veličković bio prihvaćen kao autentična ličnost širokog umetničkog zamaha.
Bio je sudbinski vezan za umetnost i verovao je u isceliteljsku moć slike, kazala je Subotić.
Vajar Mrđan Bajić istakao je da je teško odustati od pomisli da će Veličković i dalje biti tu za sve nas kao oslonac na hiljadu različitih načina, pre svega kao prijatelj, suprug otac, kolega...a nadasve kao veliki umetnik.
Tuga zbog njegovog odsustva trajaće dugo, a snaga punoće njegovog kolosalnog umetničkog opusa još duže. Mi smo savremenici čiju je epohu tako iscrpljujuće istinito sažeo u svom delu. Ako je Dikens rekao nešto na osnovu čega svi danas razumemo tadašnju Englesku, ako Tarantino govori o Americi...o nama je gotovo sve, potpuno razumljivo rekao Veličković, kazao je Bajić.
