ODRŽAN STRUČNI PANEL „BUDUĆE MODERNOSTI” U OKVIRU KALEIDOSKOPA KULTURE Nove ideje grade i spajaju
Kako bi trebalo da izgleda buduća modernost grada? Odgovor na ovo pitanje ponudili su preksinoć arhitekte, stručnjaci iz oblasti digitalnih tehnologija, sociolozi ... u okviru stručnog panela „Buduće modernosti” održanog u Kulturnoj stanici Opens, u okviru nedelje arhitekture šestog Kaleidoskopa kulture u Novom Sadu. O sintezi inovativnih i interdisciplinarnih proučavanja urbanističkog razvoja govorili su predstavnici Deltalaba iz Rijeke, Urban design studija iz Sarajeva i Baze – platforme za prostorne prakse iz Novog Sada.
- Okupili smo se da predstavimo regionalne prakse koje se na specifičan način bave kako razvijati sredinu i grad u budućnosti - rekao je Slobodan Jović u ime domaćina - Baze iz Novog Sada. - Ovoj je odličan način da razmenimo mišljena, da se družimo, radimo zajedno na projektima, jer smo ubeđeni da ono što fali našem gradu, kao i gradovima odakle dolaze naši gosti, ali i mnogim drugim, jesu ideje razvoja. Nedostatak ideja je ključan, a da bi se stvorili novi pravci razvoja, moramo imati nove metodologije i prakse koje vode do novih ideja, jer samo tako možemo doći do pravih rešenja buduće modernosti naših gradova. Želimo prisutne da usmerimo da kreativno i kritički razmišljaju o budućnosti gradova u kontekstu tehnologije i društva, da podstičemo inovativne ideje i rešenja koja mogu da oblikuju urbani pejzaž sutrašnjice.
„Buduće modernosti” - Pop-UpThinkTanko kupio je tri značajne regionalne platforme koje se bave istraživanjem i strateškim planiranjem urbanog prostora, a publika je mogla da čuje smernice budućeg urbanog razvoja Rijeke, Sarajeva i Novog Sada. Jedan od ključnih fokusa ovog događaja bio je ukazivanje na značaj obrazovanja u budućem oblikovanju gradova, odnosno na inovativne obrazovne pristupe koji mogu da osnaže pojedince i zajednicu da bolje razumeju svet koji se brzo menja.
Centar za urbanu tranziciju, arhitekturu i urbanizam, odnosno multidisciplinarni centar Sveučilišta u Rijeci posvećen istraživanju i praksi prostornog i strateškog dizajna u kontekstu savremenih političkih, ekoloških i tehnoloških kriza - Deltalab predstavila je gošća iz Hrvatske Ida Križaj Leko. Ona je istakla da se kroz dve povezane ose delovanja – interdisciplinarne univerzitetske specijalističke studije Urbani studiji, te istraživačku, konsultantsku i arhitektonsku praksu – Deltalab, kritički ispituje i pragmatično razvija prostorna i strateška rešenja s misijom stvaranja uslova za radikalno novu, otvorenu i otpornu budućnost.
Kako je rečeno Deltalab neguje interdisciplinarnost i inovativne modele saradnje nužne za razvoj adaptibilnih struktura znanja u svetu nepredvidljivih višestrukih kriza. Okuplja arhitekte, dizajnere, inženjere, preduzetnike, sociologe, kulturologe, filozofe, umetnike, aktiviste i mnoge druge saradnike, kroz kratkoročne i srednjoročne projekte u domenu prostora, kulture, novih tehnologija i javnih politika...
Ida Križaj Leko govorila je o iskustvima Rijeke iz 2020. koji tada nosio titulu Evropske prestonice kulture, kao i o aktuelniom projektu „Žilavi kampus” i ukazala na značaj interdisciplinarnog obrazovanja mladih.
O urbanoj transformaciji Sarajeva i radu Urban design studija iz ovog grada govorio je Jasmin Sirčo. On je objasnio da ovaj projekat podržava modernizaciju urbanog planiranja u Kantonu Sarajevo, predlažući alat za digitalno donošenje odluka za planiranje grada u sledećih 30 godina.
- Kroz različite inicijative projekat doprinosi revitalizaciji Sarajeva i stvaranju boljih uslova za održiv i ekonomski opravdan razvoj, što je važno, pošto je neophodno nešto učini kako bi se Sarajevo razvijalo van samog jezgra, odnosno prema Trebeviću, Igmanu i brdu Žuč. Ujedno, sagledava se i problematika velikog zagađenja vazduha u gradu. Recimo, moguće je kroz 3D modelovanje videti koliko neke građevine utiču na blokiranje protoka vazduha - rekao je Sirčo.
- Rekonstrukcija Distrikta je veoma značajna. Ovo mesto je bilo mesto kulture i umetnosti, koja se razvijala spontano, ali obnova je donela novi život ovom prostoru, koji će se tek u potpunosti zaživeti u budućnosti. Kao arhitekte, smatramo da je ovaj prostor jedan veliki potencijal, ali kako će se razvijati, kako zaživeti, tek će se videti - rekao je Slobodan Jović.
Ovaj multidisciplinarni projekat uključuje nedavno uspostavljen prostor za rad i događaje „Urban Design Studio Sarajevo“, decentralizovanu laboratoriju za istraživanje, prikupljanje podataka i edukaciju „Studio Mobil“, digitalni blizanac cijelog grada Sarajeva, male i prototipske arhitektonske intervencije i nastavu na Federalnom institutu za tehnologiju u Zürichu i Univerzitetu u Sarajevu.
O projektima Platforme za prostorne prakse - Baze, govorila je Dragana Konstantinović. Prisutne je podsetila da je Baza organizovala jedinstvenu multimedijalnu izložbu „Novi Sad - moderni grad„ u prostoru SPC „Vojvodina” gde je, kroz šest priča, ukazano na ključne procese koji su kreirali modernost Novog Sada. Posetioci su na toj izložbi mogli da vide neprikazane arhivske snimke izgradnje Novog Sada, od industrijalizacije do izgradnje infrastrukture i brojnih poznatih prostora u gradu.
- Ponosni smo što smo, nakon izložbe izdali i knjigu „Novi Sad moderni grad” koja predstavlja još jedan korak u našem dugogodišnjem istraživanju. Kao stručnjaci okupili smo se i izdali i stručnu monografiju o Spensu, koja daje doprinos razumevanju nastajanja, trajanja i opstanka jednog od najznačajnijih novosadskih objekata - naglasila je Dragana Konstantinović.
Inače, BAZA je organizacija fokusirana na kreativno istraživanje gradskog prostora, prošlosti i sadašnjosti, u cilju kreiranja strateških narativa novog urbanog razvoja, a u kontekstu savremenog društva i savremenih tehnologija. Negujući interdisciplinarni pristup, Baza je aktivna u domenu vizuelnih i kulturoloških prostornih komunikacija između grada i njegovih građana. Orijentisana lokalno, promoviše globalno znanje o izuzetnim prostornim praksama i njihovim delovanjima. Baza praktikuje i, kroz nove ideje i nove inicijative, promoviše stalno promenljive poglede na pravo na grad. Članovi Baze, od kojih većina dolazi sa Fakulteta tehničkih nauka, u svom višegodišnjem radu fokusiraju se na metodološki pristup, koji se kreće od temeljnog istraživanja fizičke strukture gradskog prostora i njegove slojevite istorije, do kreativnog i spekulativnog promišljanja o njegovom budućem razvoju.
U okviru završne diskusije usaglašeni su stavovi da je važna međuregionalna saradnja, razmena mišljenja i učešće u zajedničkim projektima, kao i razmena ideja, koje vode ka novim vrednostima i novim rešenjima, koja mogu doprineti „Budućoj modernosti”.
A. Brzak
