Novi broj Scene: Drame Dore Delbjanko i Jelene Kajgo
NOVI SAD: Novi broj časopisa za pozorišnu umetnost “Scena”, četvrti po redu objavljen u ovoj godini, otvara dramsko delo Dore Delbjanko “Kada je stao svijet”, “zanimljive autorke, zamašnog opusa, i posebno intrigantnog stava prema savremenim životnim tokovima (problemima i njihovoj relativizaciji) u našoj svakodnevici”, kako je navedeno u uvodniku.
Ovu dramu objavljenu u celosti u novoj “Sceni”, prati i dramaturška beleška Miloša Latinovića.
Slede stranice posvećene proteklom Bitefu, kroz iscrpnu analizu celokupnog programa, iz pera Aleksandra Milosavljevića, koji u ovom broju, između ostalog, pišei o 58. MESS-u. Scenskim dizajnom na 52. Bitefu bavila se Dragana Vilotić u svom tekstu, objavljenom u ovom broju “Scene”, dok Maša Seničić podseća na prateći program namenjen mladima “Bitef polifoniju”.
Objavljen je i intervu sa rediteljem Andrašom Urbanom, dobitnikom nagrade “Bojan Stupica”.
Prvo sam mislio da ću biti pisac. Čim sam prestao da mislim da ću svirati rokenrol. Pa sam se nekako kroz pisanje upleo u pozorište, počeo s vršnjacima da pišem komade, režiram i da igramo te predstave, hepeninge i performanse koje smo sami radili. Bilo je to već u srednjoj školi. Jedne godine postalo mi je jasno da neću na glumu nego na režiju. Nikada nismo bili privrženi takozvanom dramskom teatru. Tom ustaljenom modelu koji ni sam ne zna više o čemu govori i da li uopšte govori o nečemu, ili samo održava privid teatra. Bili smo na svoj način ekstremni, sve ostalo je značilo kompromis. Hoću da kažem da je pozorište ipak živa forma i živa materija, podseća Andraš Urban.
Dramskim pisanjem za decu i mlade u Crnoj Gori bavila se Maja Mrđenović, dok o mađarskoj lutkarskoj sceni piše Timea Pap. Smatrajući da je “Nebeski odred” Đorđa Lebovića i Aleksandra Obrenovića jedno od najznačajnijih ostvarenja u srpskoj drami 20.veka, Milena Ž.Kulić u svojoj analizi ukazuje na tragični usud u ovoj priči koja prati mučnu sudbinu sedmorice logorskih zatvorenika.
Jedan odeljak “Scene” posvećen je našem poznatom slikaru Milanu Konjoviću, o čijem doprinosu i učešću u pozorišnoj umetnosti pišu Milana Kvas, Čedomir Janičić, Siniša I.Kovačević i Milivoje Mlađenović.
Istorijsku scenu našeg pozorišta istražuju Isidora Popović, Nenad Predojević, Zoran Maksimović i Milena Leskovac.
Povodom stogodišnjice drame “Maske” Miloša Crnjanskog, Marina Milivojević Mađarev piše o promenama u načinu razumevanja i granicama tumačenja, ukazujući da “pojava novih teorija krajem 20. i početkom 21.veka nudi nove mogućnosti za tumačenje dela koje će biti blisko tome kako savremena teorija razumeva umetnost”.
Uz ostale redovne rubrike i priloge, ovaj broj “Scene” zatvara u celosti objavljena drama “Ilda Geršner” Jelene Kajgo, uz dramaturšku belešku Željka Jovanovića.
N. P-j.
