Nova publikacija Biblioteke Matice srpske
Biblioteka Matice srpske, najstarija srpska biblioteka nacionalnog značaja i prva javna naučna biblioteka u Srba, utemeljena u Pešti 1826, objavila je nedavno “Vodič”, u kome je predstavila svoj istorijat, publikacije i fondove koji je čine jedinstvenom institucijom te vrste u nas.
U uvodnoj reči upravnik BMS Selimir Radulović ukazuje da nas je Aleksandrijska biblioteka suočila sa ambicijom da budemo sveznajući, srednjovekovna knjigohranilišta, budući da su nastajala pri hramovima, sa činjenicom da su sinteza znanja i vere, dok su nas visokosofisticirane informaciono-komunikacione tehnologije savremenog sveta suočile sa ambicijom da budemo sveprisutni. Prva je sebe videla kao centar kruga ograničenog znanim svetom, druge su svedočile celosno, a ne odlomljeno, treća se pokazala kao krug čiji je centar svugde, a obod ne postoji. Bilo kako bilo, i biblioteke od drveta ili papira i one što se ukazuju sa sablasno treperećih ekrana, svedoče o našoj veri u vanvremeni, dalekosežni red koji nejasno predosećamo ili opažamo. Kako i koliko čitamo takvi smo i toliki ljudi, navodi Radulović.
Biblioteka je utemeljena u okrilju književnog društva Matice srpske, osnovanog s ciljem da omogući izlaženje Letopisa Matice srpske, pokrenutog 1824. koji je danas najstariji živi književni časopis. Sveske Letopisa, prve knjige koje je Matica srpska objavila i pokloni Ruske akademije činili su početni fond biblioteke, a 1838. doneta je odluka da se otvori za javnost. Do preseljenja u Novi Sad 1864. dom Biblioteke u Pešti bio je Tekelijanum, zadužbina Matičinog dobrotvora Save Tekelije. Između Prvog i Drugog svetskog rata BMS nastavila je da deluje kao javna i naučna, a od 1948. postala je Centralna biblioteka Vojvodine i počela da prima obavezni primerak svih štampanih stvari iz Srbije, od 1965. do raspada zemlje primala je jugoslovenski obavezni primerak, a od 2008. sa teritorije Srbije. Osnivanjem Referalnog centra 1989. započeta je elektronska obrada publikacija, a od 2003. njen katalog je deo Virtuelne biblioteke Srbije.
BMS ima bogate zbirke starih i retkih knjiga. U zbirci rukopisa nalazi se 707 primeraka, od kojih su 492 ćiriličke knjige, a najstarija knjiga je Matičin letopis iz 13. veka. U zbirci je i 17 inkunabula, knjiga štampanih do kraja 15. veka, među njima je i Oktoih prvoglasnik Đurđa Crnojevića 1493/94. Iz 16. i 17. veka postoji 186 ćirilicom štampanih knjiga, a po broju srpskih knjiga od 15. do 17. veka zbirka BMS je najbogatja na svetu. Biblioteka ima i najveću zbirku srpskih knjiga 18. i 19. veka i periodičnih publikacija 18. i prve polovine 19. veka.
Posebnu kulturno-istorijsku i muzejsku vrednost čine biblioteke- celine, lične biblioteke brojnih znamenitih ličnosti srpske kulture i nauke i one ustanova i društava sa preko sto hiljada knjiga. Biblioteka poseduje preko četiri miliona publikacija na 132 jezika. Objavljuje tri serije kataloga svojih raritetnih zbirki - Ćiriliske rukopisne knjige, Katalog starih i retkih knjiga, Katalog legata, Katalog posebnih zbirki, tekuću Bibliografiju knjiga u Vojvodini, Godišnjak BMS, knjige u edicijama Tragovi i Posebna izdanja, kataloge izložbi, zbornik sa tribine Savremeni čovek i savremeni svet. Biblioteka ima i laboratoriju za zaštitu, konzervaciju i restauraciju bibliotečke i arhivske građe.
Biblioteka je sa svojim korisnicima u kontaktu i preko društvene mreže Fejsbuk. Pitajte bibliotekara je usluga putem koje korisnici mogu preko Fejsbuk grupe da postavljaju pitanja vezana za biblioteku i bibliotečke fondove, potraže savet na koji način da dođu do podataka i literature koja im je potrebna. Post o Matičinom apostolu iz 13. veka, najstarijoj rukopisnoj knjizi, na Fejsbuk stranici imao je više od 4 000 pregleda.
Biblioteka uspešno povezuje svoju bogatu tradiciju sa zahtevima modernog informatičkog doba. Digitalna BMS je rezultat digitalizacije koja se odvija od 2006. kao deo sistema zaštite starih i retkih publikacija i jedna je od najvećih digitalnih biblioteka u Srbiji. Do kraja januara 2017. u nju je uključeno 10.413 publikacija i dostupna je na internetu, a kompletna u čitaonicama BMS gde se jedino i mogu koristiti fondovi ove institucije. E katalog dostupan je svima preko interneta, najveći je te vrste u našoj zemlji, krajem decembra 2016. imao je 1.406.189 zapisa pretraživih preko šezdesetak parametara.
N. Popov