Niko nema što SNP ima

I nije čudo što je to zaključio, jer je njegova koleginica Milena Leskovac jedna od svega dve osobe koje su jako dugo radile na tome da publika juče vidi, o njemu čuje, a kasnije i da pregleda jedno kapitalno delo neprocenjive vrednosti, pravi izdavački poduhvat – Enciklopediju Srpskog narodnog pozorišta 1861-1986, prvi tom.

Priča o Enciklopediji SNP-a počela je za stogodišnjicu najstarijeg pozorišta kod Srba, zaslužnog i za osnivanje Hrvatskog narodnog kazališta i Narodnog pozorišta u Beogradu. Dakle, 1961. godine. Prosta računica govori da je više od pola veka trebalo da se od ideje dođe do knjige. Za čitavu deceniju kasnije od 150. rođendana, 2011. godine, uoči kojeg je ponovo pokrenuta realizacija tog svojevremeno izuzetno važnog projekta. Toliko važnog, da su za njega otvarani posebni žiro-računi, oformljavane čitave redakcije i mreže sardnika, studenata sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kako bi u Matici srpskoj bili prikupljeni svi relevantni materijali. Takozvana ogledna sveska koja je prikazivala kako bi trebalo da izgledaju odrednice Enciklopedije SNP-a objavljena je 1975. godine, ali posle toga sve je krenulo nizbrdo, ispričao je Miroslav Radonjić.

- Mislila sam da nikad nećemo uspeti! – uzdahnula je u jednom trenutku Milena Leskovac. Ona je sa Verom Vasilić praktično bila usamljena u tom poslu protekle decenije, ali – uspele su!

- Ponos mi je i čast što je pred nama ova bordo knjiga čija boja označava boju pozorišta kakva su ranije sva bila. Žao mi je što nisu svi oni koji su ranije radili na njoj dočekali da je vide, sve su to ljudi koji su voleli pozorište, radili u njemu, a mnogi od njih su mi bili i profesori – ispričala je Milena Leskovac, objašnjavajući da je rad na Enciklopediji Srpskog narodnog pozorišta prestao 1989. godine, velikom krizom pred raspad Jugoslavije. – Kada je nastavljen rad, sve je trebalo kompjuterski prekucati. Tehnologija je napredovala, a mi smo imali mašinom iskucane rukopise, sa intervencijama autora pisanih rukom, koji ni skeniran nije prepoznavan, pa je Vera Vasilić pored svog znanja, radila i taj, tehnički posao. Ja sam dopunjavala stare i pisala nove odrednice. Umesto 100 godina, sada je pokriveno 125 godina postojanja i rada Srpskog narodnog pozorišta.

Dojučerašnji upravnik, sada zamenik upravnika Srpskog narodnog pozorišta Zoran Đerić sa zadovoljstvom je predstavio i ostale učesnike u poduhvatu izdavanja Enciklopedije SNP-a 1861-1986, prvog toma. Kolika sve može biti njena vrednost, slikovito je predstavio urednik izdanja Srpskog narodnog pozorišta Laslo Blašković, koji je u svojstvu književnika pročitao svoje dve priče nastale po enciklopedijskim odrednicama, Žiki Stanojeviću i Đorđu Jačincu, ispričavši i zašto su mu baš oni bili živopisan predmet interesovanja. A u Enciklopediji SNP-a ima ih još ravno 1764.

Enciklopedija SNP-a za sada ima 1766 jedinica, napisanih od strane 81 autora. U planu je da do kraja, slova Š, bude oko 5300. Sadrži uvodni tekst o Srpskom narodnom pozorištu, posebne tekstove o Drami, Operi i Baletu SNP-a, i pravi je putokaz za razumevanje, kako je to nazvao Miroslav Radonjić. Milena Leskovac je dodala da je svako ko je ikad igrao ili bio igran u Srpskom narodnom pozorištu, zastupljen u njegovoj Enciklopediji. Čak i volonteri.

- Svaki od zaposlenih i umetnika ima osnovne biografske i podatke o radu. Predstave originalni naziv, podatke o prvim izvođenjima u svetu, kod nas i u SNP-u, sa popisom svih učesnika, broja gledalaca, izvođenja, literature... Znak pitanja smo stavljali samo kad je do podataka bilo nemoguće doći, ali će se oni dodavati. Drugi tom je već u prelomu, a treći u korekturi, tako da ćemo do kraja godine imati kompletirano prvo izdanje – još je dodala Milena Leskovac, zaključivši da ne može da tvrdi da li neko pozorište sveta ima tako nešto, ali da ga u regionu sigurno nema.

I. Burić