Najbolje od srpskih i kineskih naivnih umetnika na Kaleidoskopu kulture

Ne trpi pravila – pravila se obično otkrivaju tek po završetku slikarskog čina. Nemoguće je naučiti je – kao što se ni talenat ne može naučiti. Stihijska je u nastupu rađanja oblika – jer je spontana. Ne želi da uči, već nam, zahvaljujući neobuzdanoj mašti stvaralaca, nameće svoje osobeno pismo i nove oblike estetskog. Dosta pažnje posvećuje detaljima, živim bojama, folklornim motivima i životu prostog naroda, naročito seljaka. Termin je prvi put upotrebljen u 19. veku, kao poseban segment umetnosti 20. veka, da bi danas bila jedan od poznatijih vrsti umetnosti – naivna umetnost.

Poznati naivni umetnici iz 19. i prve polovine 20. veka su: Anri Ruso, Serafin Luj, Andre Bošan i Ferdinand Ševal iz Francuske, Kandido Lopez iz Argentine, Edvard Hiks i Baka Mozes iz SAD i Niko Pirosmani iz Gruzije. Posle Drugog svetskog rata, pojavili su se Antonio Ligabue iz Italije, Radi Nedelčev iz Bugarske, Krsto Hegedušić, Ivan Generalić i Ivan Rabuzin iz Hrvatske, Janko Brašić i Zuzana Halupova iz Srbije.

Nedelju vizuelne umetnosti Kaleidoskopa kulture preksinoć su otvorile dve izložbe. Izložba fotografija Vladimira Veličkovića, o najznačajnijim događajima Evropske prestonice kulture od 2018. do 2022. godine, otvorena je do 1. oktobra u objektu Menza u Distriktu, dok je izložba umetnika Aleksandra Bajunovića otvorena sve do 3. oktobra.

Predstavljaju se gosti iz Kine

Po prvi put će najbolje od svetske naive biti deo Kaleidoskopa kulture u Novom Sadu, kada će šesto izdanje ove manifestacije, u okviru nedelje vizuelne umetnosti okupiti dela najboljih srpskih i kineskih naivnih umetnika. Izložba „Najbolje od svetske naive“ biće otvorena u petak, 29. septembra, od 19 časova u Kulturnoj stanici Svilara. Uporedna izložba donosi radove umetnika Jana Husarika, Rozalije Markov, Zuzane Halupove i Martina Jonaša, koji su za života ostavili dubok trag u oblasti domaće i svetske naive. Uz njih, na izložbi će se predstaviti i kineski umetnici Qiao Nuo, Qin Hongbo, Ding Wanli, Song Quanguo, Li Mingxue, Xu Maosong, Fu Chengfen, Yuan Shifen, Tao Kui, Ding Shuhu, Zhao Jie, Zheng Ronghu, Zhong Chongfe, Lv Xianglin, Bie Zhigang, Fu Chengfeng, Song Zhenli, Qiao Yanmei i Qiu Yang.

U subotu 30. septembra u Distriktu biće predstavljene dve nesvakidašnje izložbe i najveća interaktivna skulptura u Srbiji. Velika izložba „Od Konjovića do Marine Abramović“,Bel Art galerije, biće otvorena u objektu Radionica u Distriktu. Prva toplotna interaktivna skulptura na svetu, ujedno i najveća interaktivna instalacija u Srbiji, visoka čak pet i široka tri metra, kojoj je publika neophodna da bi funkcionisala - „Srce“ autorke dr Milijane Komad, biće predstavljena takođe u subotu. Istog dana biće otvorena prva izložba o jednom industrijskom nasleđu – Distriktu, pod nazivom „Duh mesta – prvi vek Distrikta“.

Srpska naivna umetnost

Srbija je svoj pečat naivnom slikarstvu dala razvijajući nekoliko poznatih škola među kojima su se najviše istakle škola u Jagodini i Kovačici. Naivno slikarstvo prešlo je put od anti-akademizma pa sve do opšte prihvaćene umetnosti. U Srbiji, ova umetnost je od samog početka bila praćena mnogim pitanjima o determinizmu samog pojma „naivno slikarstvo“ sve do utvrđivanja njegovog suštinskog značenja. Naša zemlja može da se pohvali jako dobro razvijenim naivnim slikarstvom koje se razvija preko 70 godina. Mnoštvo je tematika, izraza, osećanja zaokruženo baš ovom vrstom umetnosti i kao takvo, naivno slikarstvo, može se reći, pretstavlja još jedan pečat Srbije i deo je njenog umetničkog identitea.

Tako će u okviru izložbe „Najbolje od svetske naive” biti predstavljeni radovi Jana Husarika, Rozalije Markov, Zuzane Halupove i Martina Jonaša.

Jan Husarik (1942 – 2017) je bio umetnik svetskog glasa, među najistaknutijim savremenim slikarima Kovačice naivne umetnosti. Dobitnik je brojnih uglednih priznanja, među kojima su, Oskar za umetnost i tehnologiju u Milanu, počasno članstvo u Međunarodnom udruženju za kulturu u Napulju, orden Republike Francuske za kulturnu saradnju… Za pola veka svog stvaralaštva, Jan Husarik je održao brojne izložbe u zemlji i inostranstvu, a njegovu umetnost obeležila je neuobičajena temom – žeđ. Nedostatak vode i žeđ postali su centralni motivi slikarstva Jana Husarika, koji je od njih stvorio univerzalni simbol žeđi, pođednako žeđi telesne kao i duhovne, žeđi za ljubavlju i srećnim životom.

Rozalija Markov (1956 – 2020) je jedna od najboljih slikarki naive u svetu, a u svojoj slikarskoj karijeri dugoj više od 30 godina izlagala na preko 100 izložbi u zemlji i inostranstvu od kojih su 47 samostalne. Njeno stvaralaštvo odlikuju originalnost, bogatstvo kolorita, žanr motiv, enterijer, preciznost i čistota što je i bila odlika njenog unutrašnjeg senzibiliteta. Slike joj se nalaze na svim kontinentima i u enciklopedijama naivne umetnosti, a nagrađivana je kako u zemlji tako i u inostranstvu. 

Zuzana Halupova (1925 – 2001) jedna je od najpoznatijih umetnika naive na našim prostorima. Iako je završila samo pet razreda osnovne škole, Zuzana je bila žena izrazitog umetničkog talenta koji je ispoljila već u ranoj mladosti. Prvu samostalnu izložbu je imala 1968. godine u Dubrovniku, a izlagala je i u brojnim svetskim metropolama. Svoje čuveno remek-delo Zima, poklonila je UNICEF-u, a ponela je i visoko odlikovanje za životno delo Ćirilo i Metodije kao najveće priznanje koje Matica Slovačka iz Bratislave dodeljuje uspešnim Slovacima u dijaspori. Iako nije imala svoju decu, predstavljanje dečjeg lica je bila osnovna tema u njenom stvaralaštvu.

Martin Jonaš (1924-1996) jedan je od najznačajnijih i najpoznatijih predstavnika naivnog slikarstva Slovaka u Vojvodini. Izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, kao i na međunarodnim izložbama naive. Za svoj rad više puta je nagrađivan. Na njegovim platnima su lokalne boje i problemi, kao i karakteristični likovi. Slike Martina Jonaša prepoznatljive su po tome što ćete na njima mahom videti vredne banatske seljake sa predimenzioniranim rukama i nogama i malim glavama. Plave boje slovačkih kuća i enterijera, žute i narandžaste boje suncokreta, klipova kukuruza i bundeva, zelenilo ravnice i rumenilo sunca natopili su njegove predele i obavili predstavljene likove. Krajnji ishod sažimanja njegovih tema, razigranog poteza, zvučnog kolorita i poetske atmosfere jeste humana misao o čoveku sa svim njegovim vrlinama i manama. To što svoju univerzalnu misao zaodeva konkretnim svetom koji dobro poznaje i još bolje tumači sa autoritetom, samo doprinosi vrednosti njegovih dela.

Ulaz na programe Kaleidoskopa kulture je besplatan.

Partner Kaleidoskopa kulture je Erste banka.

A. Brzak