Најбоље од српских и кинеских наивних уметника на Калеидоскопу културе

Не трпи правила – правила се обично откривају тек по завршетку сликарског чина. Немогуће је научити је – као што се ни таленат не може научити. Стихијска је у наступу рађања облика – јер је спонтана. Не жели да учи, већ нам, захваљујући необузданој машти стваралаца, намеће своје особено писмо и нове облике естетског. Доста пажње посвећује детаљима, живим бојама, фолклорним мотивима и животу простог народа, нарочито сељака. Термин је први пут употребљен у 19. веку, као посебан сегмент уметности 20. века, да би данас била један од познатијих врсти уметности – наивна уметност.

Познати наивни уметници из 19. и прве половине 20. века су: Анри Русо, Серафин Луј, Андре Бошан и Фердинанд Шевал из Француске, Кандидо Лопез из Аргентине, Едвард Хикс и Бака Мозес из САД и Нико Пиросмани из Грузије. После Другог светског рата, појавили су се Антонио Лигабуе из Италије, Ради Неделчев из Бугарске, Крсто Хегедушић, Иван Генералић и Иван Рабузин из Хрватске, Јанко Брашић и Зузана Халупова из Србије.

Недељу визуелне уметности Калеидоскопа културе прексиноћ су отвориле две изложбе. Изложба фотографија Владимира Величковића, о најзначајнијим догађајима Европске престонице културе од 2018. до 2022. године, отворена је до 1. октобра у објекту Менза у Дистрикту, док је изложба уметника Александра Бајуновића отворена све до 3. октобра.

Представљају се гости из Кине

По први пут ће најбоље од светске наиве бити део Калеидоскопа културе у Новом Саду, када ће шесто издање ове манифестације, у оквиру недеље визуелне уметности окупити дела најбољих српских и кинеских наивних уметника. Изложба „Најбоље од светске наиве“ биће отворена у петак, 29. септембра, од 19 часова у Културној станици Свилара. Упоредна изложба доноси радове уметника Јана Хусарика, Розалије Марков, Зузане Халупове и Мартина Јонаша, који су за живота оставили дубок траг у области домаће и светске наиве. Уз њих, на изложби ће се представити и кинески umеtnici Qiao Нуо, Qin Хонгбо, Динг Wanli, Сонг Quanguo, Ли Mingxue, Xu Маосонг, Фу Chengfen, Yuan Схифен, Тао Куи, Динг Схуху, Зхао Јие, Зхенг Ronghu, Зхонг Chongfe, Лв Xianglin, Бие Зхиганг, Фу Chengfeng, Сонг Зхенли, Qiao Yanmei и Qiu Yang.

У суботу 30. септембра у Дистрикту биће представљене две несвакидашње изложбе и највећа интерактивна скулптура у Србији. Велика изложба „Од Коњовића до Марине Абрамовић“,Бел Арт галерије, биће отворена у објекту Радионица у Дистрикту. Прва топлотна интерактивна скулптура на свету, уједно и највећа интерактивна инсталација у Србији, висока чак пет и широка три метра, којој је публика неопходна да би функционисала - „Срце“ ауторке др Милијане Комад, биће представљена такође у суботу. Истог дана биће отворена прва изложба о једном индустријском наслеђу – Дистрикту, под називом „Дух места – први век Дистрикта“.

Српска наивна уметност

Србија је свој печат наивном сликарству дала развијајући неколико познатих школа међу којима су се највише истакле школа у Јагодини и Ковачици. Наивно сликарство прешло је пут од анти-академизма па све до опште прихваћене уметности. У Србији, ова уметност је од самог почетка била праћена многим питањима о детерминизму самог појма „наивно сликарство“ све до утврђивања његовог суштинског значења. Наша земља може да се похвали јако добро развијеним наивним сликарством које се развија преко 70 година. Мноштво је тематика, израза, осећања заокружено баш овом врстом уметности и као такво, наивно сликарство, може се рећи, претставља још један печат Србије и део је њеног уметничког идентитеа.

Тако ће у оквиру изложбе „Најбоље од светске наиве” бити представљени радови Јана Хусарика, Розалије Марков, Зузане Халупове и Мартина Јонаша.

Јан Хусарик (1942 – 2017) је био уметник светског гласа, међу најистакнутијим савременим сликарима Ковачице наивне уметности. Добитник је бројних угледних признања, међу којима су, Оскар за уметност и технологију у Милану, почасно чланство у Међународном удружењу за културу у Напуљу, орден Републике Француске за културну сарадњу… За пола века свог стваралаштва, Јан Хусарик је одржао бројне изложбе у земљи и иностранству, а његову уметност обележила је неуобичајена темом – жеђ. Недостатак воде и жеђ постали су централни мотиви сликарства Јана Хусарика, који је од њих створио универзални симбол жеђи, пођеднако жеђи телесне као и духовне, жеђи за љубављу и срећним животом.

Розалија Марков (1956 – 2020) је једна од најбољих сликарки наиве у свету, а у својој сликарској каријери дугој више од 30 година излагала на преко 100 изложби у земљи и иностранству од којих су 47 самосталне. Њено стваралаштво одликују оригиналност, богатство колорита, жанр мотив, ентеријер, прецизност и чистота што је и била одлика њеног унутрашњег сензибилитета. Слике јој се налазе на свим континентима и у енциклопедијама наивне уметности, а награђивана је како у земљи тако и у иностранству. 

Зузана Халупова (1925 – 2001) једна је од најпознатијих уметника наиве на нашим просторима. Иако је завршила само пет разреда основне школе, Зузана је била жена изразитог уметничког талента који је испољила већ у раној младости. Прву самосталну изложбу је имала 1968. године у Дубровнику, а излагала је и у бројним светским метрополама. Своје чувено ремек-дело Зима, поклонила је УНИЦЕФ-у, а понела је и високо одликовање за животно дело Ћирило и Методије као највеће признање које Матица Словачка из Братиславе додељује успешним Словацима у дијаспори. Иако није имала своју децу, представљање дечјег лица је била основна тема у њеном стваралаштву.

Мартин Јонаш (1924-1996) један је од најзначајнијих и најпознатијих представника наивног сликарства Словака у Војводини. Излагао је на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству, као и на међународним изложбама наиве. За свој рад више пута је награђиван. На његовим платнима су локалне боје и проблеми, као и карактеристични ликови. Слике Мартина Јонаша препознатљиве су по томе што ћете на њима махом видети вредне банатске сељаке са предимензионираним рукама и ногама и малим главама. Плаве боје словачких кућа и ентеријера, жуте и наранџасте боје сунцокрета, клипова кукуруза и бундева, зеленило равнице и руменило сунца натопили су његове пределе и обавили представљене ликове. Крајњи исход сажимања његових тема, разиграног потеза, звучног колорита и поетске атмосфере јесте хумана мисао о човеку са свим његовим врлинама и манама. То што своју универзалну мисао заодева конкретним светом који добро познаје и још боље тумачи са ауторитетом, само доприноси вредности његових дела.

Улаз на програме Калеидоскопа културе је бесплатан.

Партнер Калеидоскопа културе је Ерсте банка.

А. Брзак