Migracije u umetnosti, umetnost migracija u Galeriji Matice srpske

Izložba istražuje migracije kao fenomen današnjeg društva preispitujući istorijski i savremeni kontekst, kao i razloge i efekte migracija na društva i pojedince. U vremenu aktuelne svetske migracione krize, ova izložba posmatra, ispituje i razume ovaj fenomen koji pogađa svako stanovništvo i pokreće mnoga etička i kulturološka pitanja. Dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske je, na jučerašnjoj konferenciji za medije, ukazala da su se odlučili da predstave ovaj fenomen kroz jezik umetnosti smatrajući da se o njemu može govoriti kako kroz dela istorijskog slikarstva tako i savremene umetnosti i na evropskom i na nacionalnom nivou.

Autorski tim izložbe, koji čine umetnik, kustos i konzervator mr Danilo Vuksanović, istoričarka umetnosti Jelena Ognjanović i umetnik, kustos i konzervator Luka Kulić, je u spoju različitih umetničkih dela pokušao da ukaže na kompleksnost problema migracija i kako muzejska ustanova može da promeni mišljenje o tom fenomenu i utiče na savremeno društvo da ga doživi drugačije.

Dela za izložbu stigla su zahvaljujući saradnji sa Državnom galerijom „Tretjakov”, Državnim muzejom lepih umetnosti „Puškin” iz Moskve, Narodnom galerijom Slovenije, Narodnim muzejem u Beogradu, Narodnim muzejem u Pančevu, kao i iz privatnih kolekcija iz Moskve, Venecije, Banjaluke. Po rečima upravnice GMS, izložba spaja nespojivo, nacionalne ikone kao što je „Seoba Srba“, ali donosi i novo virtuelno viđenje i animaciju ove čuvene slike Paje Jovanovića koja se nalazi u Patrijaršiji u Beogradu i zbog svoje veličine nije mogla da stigne, ali je dočarana zahvaljujući savremenim medijima kroz film koji govori o tom delu. Izložba će, kako je navela Tijana Palkovljević Bugarski biti atraktivna za publiku različitih opredeljenja i onih koji vole nove tehnologije kao i poklonike klasičnog slikarstva. Najvažnije je, kako je naglasila da ona bude platforma za dijalog o fenomenu migaracija, našem odnosu prema migrantima i u kojoj meri su kretanja stanovništva danas promenila Evropu. Poruka ove izložbe je da li smo svi mi migranti i kako se danas odnosimo prema migrantima.

Nemanja Milenković, direktor Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ je naveo da se prvi put u Srbiji u okviru programskih lukova odvijaju tematske priče u kojima se ustanove kulture i vaninstitucionalna scena predstavljaju na različite načine, što je, po njemu važan pomak ka kulturnoj politici. Programski luk su nazvali „Seobe“ zbog velikih literarnih i likovnih dela koji čine kulturni prostor Srbije veoma važnim, a vrlo povezanim sa seobnim identitetom i Novog Sada, što je rezultiralo 21 nacionalnom zajednicom, a sa druge strane i srpskom nacionalnom pričom, a na kraju to jeste i priča Evrope. U 45 dana, kako je rekao Milenković kroz više od 300 programa prati se identična priča u kojoj su migracije pokretač te kulture koja se kroz različite načine obrađuje. Na taj način su povezani i potpuno različiti umetnički izrazi koji će n arednih dana biti predsztavljeni u Novom Sadu kroz koncerte klasične muzike, njorld music žanra, kao i izložbe slikarstva, arhitekture, arheologije, fotografije, književnost.

- Migracije uvek sa sobom nose predrasude, a nama kao Novosađanima je bilo važno da predstavimo da su one, bez obzira na njihov uzrok, na kraju donosile plodonosne rezultate za svaki grad – rekao je Milenković. - Želeli smo da prikažemo da je ta različitost naša snaga, i da migracije ne moraju da nose predznak predrasude i straha, nego ljubavi jednih prema drugima a kao što je Tišma govorio „ja se tuđih netuđim“. Umetnost ne može da menja svet, ali može da postavlja pitanja.

Izložbu simbolično otvara čuvena slika Uroša Predića „Sveti Nikola spasava brodo- lomnike“, a podeljena je na tri segmenta. U prvom su predstavljena delo „Bogorodica utešiteljka“ čuvenog El Greka, kao i slike francuske umetnice iz 18. veka Elizabet Luiz Viže Lebren i Marka Šagala koji su stvarali u različitim epohama, a čija je umetnost uticala i oblikovala evropsku kulturu. Drugi segment posvećen je savremenim umetnicima koji preispituju delovanje savremenog stvaralaštva u vremenu migracione krize 21. veka, a predstavljeni su kroz video performansa Taus Makačeve iz Rusije, radove umetničkog para Rene Redle i Vladana Jeremića i dva monumentalna dela bosanskohercegovačka autora Safeta Zeca, poliptih „Brod“ iz ciklusa „Egzodus“ i Mladena Miljanovića „Didaktički zid“. Treći segment bavio se umetničkim slučajem čuvene istorijske kompozicije „Seoba Srba“ Paje Jovanovića. Po rečima autora izložbe splet istorijskih okolnosti obeležio je sudbinu ovog dela koje je „migriralo“ od Beča, Pančeva, Švajcarske i nazad, preko Beograda i Zagreba, gde je umnoženo krajem 19. veka. Iščitavajući hroniku ispisanu o neobičnom putovanju slike „Seoba Srba“ potvrđuje se činjenica da se ova slika, osim što predstavlja važan događaj srpske istorije, odlikuje i veoma zamršenom istorijom tokom druge polovine 20. veka.

Na večerašnjem otvaranju izložbe govoriće Tijana Palkovljević Bugarski, Sandro Debono, stručni savetnik Galerije Matice srpske i počasni direktor i osnivač muzeja Muza na Malti i voditelj programa kada je Valeta bila evropska prestonica kulture i Maja Gojković, potpredsednik Vlade i ministar kulture i informisanja Srbije.

Izložbu prati istoimeni katalog, kao i publikacija (Po)gledi ka migracijama. Eseji o fenomenu sa radovima autora iz različitih oblasti među kojima su dr Aleksej Kišjuhas, dr Branko Bešlin, mr Danilo Vuksanović, dr Sandro Debono, Jelena Ognjanović, Luka Kulić i dr Vladimir Gvozden. Izložba traje do 30. aprila i imaće bogat prateći program sa nizom predavanja petkom uveče, dok će vikendom biti autorska i stručna vođenja.    

    N. Popov