IN MEMORIAM: Ana Lazukić (1937–2020)

Rođena je 6. decembra 1937. godine u Novom Sadu, a nakon što je izučila krojački zanat upisala je Školu za vaspitače, koju je završila 1959. Na Filozofskom fakultetu je počela da studira mađarski jezik i književnost, ali se paralelno zaposlila kao novinar u redakciji „Mađar soa”. Ubrzo će pisaću mašinu zameniti foto-aparatom, budući da je fotografijom počela da se bavi još u srednjoj školi, a 1954. je postala i članica foto-kluba “Branko Bajić“ te počela da izlaže prve radove. U „Bajiću” je upoznala i svog budućeg muža, takođe čuvenog novosadskog fotoreportera Stevana Lazukića.

“Za radno mesto fotoreportera, koje je u to vreme bilo isključivo muški posao, izborila se osvajajući nagrade širom sveta i uporno kucajući na vrata ’Mađar soa’, sve dok jednog dana na čelo tog lista nije došao čovek koji je shvatio da i žene mogu da budu fotoreporteri”, zapisano je u monografiji „Ljudi s tri oka”. Osim kratkotrajnog izleta početkom sedamdesetih u omladinski list „Kepes Ifjusag”, radila je Ana Lazukić u „Mađar sou” sve do penzionisanja 1990. godine, a iza nje je ostala, kako piše istoričar umetnosti Sava Stepanov, „čitava vizuelna hronika najznačajnijih događaja u Novom Sadi i Vojvodini, snimanih snagom i ubedljivošću ličnog viđenja”.

Kao umetnički fotograf priredila je desetak samostalnih izložbi i izlagala na još oko 300 kolektivnih, što u zemlji što diljem sveta. Proglašena je za zaslužnog člana Foto-kluba „Branko Bajić” 1977, dobila je 1986. nagradu Zlatno oko, pa 1989. Zlatnu medalju na Međunarodnom salonu u Japanu, a stigla su joj i priznanja iz Sofije, Montevidea, Skoplja, Dubrovnika... Njena matična kuća dodelila joj je 1994. Nagradu za životno delo, a iste godine je dobila i bronzanu Plaketa Boris Kidrič za afirmaciju umetničke fotografije.

Kako je rekla jednom prilikom, “živela je za fotografiju i fotografisala život”, te se trudila da slika život kakav drugi ne vide. „Njena umetnička fotografija posvećena je svakodnevnom životu. Uvek je znala da dobro komponovanu, preglednu, estetizovanu i oplemenjenu fotografsku sliku ispuni metaforičkim značenjem. U njenoj umetnosti mogu se prepoznati i posebna osećajnost i specifični senzibilitet žene stvaraoca”, ističe Sava Stepanov. 

Ana Lazukić biće sahranjena danas na Novom groblju u Petrovaradinu.     

M. S.