Kolekcija Galerije Matice srpske viđena očima Novosađana

Dela za ovu postavku iz depoa Galerije izabralo je četrdesetak Novosađana različitih profesija, iz sveta kulture, obrazovanja, nauke, privrede, sporta. Po rečima upravnice dr Tijane Palkovljević Bugarski, osmišljavajući projekte za evropsku prestonicu kulture Galerija Matice srpske je odlučila da jedan svoj program posveti Novosađanima, smatrajući da ovaj grad ne čine samo njegova istorija, ustanove, festivali i veliki umetnici nego da je ovu titulu dobio baš zbog građana koji u njemu žive. Pozvani sugrađani dobili su priliku da izaberu jedno delo iz njihove kolekcije koje za njih ima neku posebnu važnost i vrednost i kroz koje mogu da ispričaju priču i o sebi i i o ovom gradu.

- Pozvali smo ih da šetajući kroz depoe gledaju slike na panoima, skulpture na policama, crteže i grafike u muzejskim ormanima, da osete brojnost i raznovrsnost nasleđa koje čuvamo pod krovom Galerije i pružimo im priliku da tu pronađu sebe. Želeli smo da prepletemo lično i opšte, pojedinca i grad, umetničko delo i moguću poruku koju ono nosi u savremenom trenutku – ukazuje upravnica. - Ovim projektom smo hteli da predstavimo šta je to specifično u ovom gradu, ko su ljudi koji čine ovaj grad, ali u duhu naše ustanove kroz umetniučka dela, kao i da pokažemo da smo muzej otvoren za sve, u kome nema pogrešnih izbora i pogrešnih odgovora, ima samo umetnosti, kulture i zadovoljstva.

Koordinatorka projekta Milica Milošević navodi da je pozvano četrdesetak Novosađana, među njima su bili neki od saradnika i prijatelja Galerije, ali i oni koji su sada prvi put posetili ovaj muzej. Većina pozvanih je bila oduševljena ovom idejom i mogućnošću da steknu jedno novo iskustvo, doživljavajući ovu ekskluzivnu priliku da obiđu depoe i prošetaju kroz istoriju Galerije kao veliku privilegiju. Sam proces biranja umetničkih dela koji je trajao četrdeset tri dana bio je izazov kako za ovu grupu Novosađana tako i za kustose Galerije, jer su se i oni prvi put našli u ulozi da ne mogu da utiču na to koje će delo biti izabrano za izložbu.

Po rečima Milice Milošević, zamisao je bila da izabrana dela budu iz depoa a ne ono što je već viđeno u okviru stalne postavke ili na izložbama. Iako su mnogi hteli da znaju ko je autor dela, u kom kontekstu je slika nastala, objašnjavala im je da je presudna njihova impresija i emocija, bez obzira na istorijski koncept, ime autora, da li je u pitanju poznato delo. Na taj način nastala je ova raznorodna izložba koju čine tri skulpture, jedan crtež, jedan linorez i trideset i šest slika u različitim tehnikama. Izložba obuhvata veliki vremenski period nacionalne istorije umetnosti. Najstarije izabrano delo je iz 1891. rad Stevana Aleksića, a najmlađe iz 2014. rad Milene Jeftić Ničeve Kostić, dok je većina iz druge polovine 20. veka. Najzastupljenija su dela Stevana Aleksića, Save Šumanovića, Paje Jovanovića i Petra Ćurčića.

- Drago mi je da su izabrana neka dela koja nisu ranije izlagana ili su poslednji put viđena u javnosti pre više decenija, jer blago koje se čuva u depoima ne treba da bude dostupno samo nama u Galeriji – kaže Milica Milošević – Novosađani i gosti Novog Sada tokom naredne godine evropske prestonice kulture moći će da vide nacionalnu umetnost od 17. do 21.veka kroz stalnu postavku, ali i kakva je to kultura i umetnost koja zanima naše sugrađane. Svojim izborom oni su ponudili raznolikost autora, tema, motiva i stilova. Svaki izbor prati i tekst u katalogu gde su učesnici projekta objasnili zašto su se odlučili baš za to delo i na taj način smo dobili i drugi ugao posmatanja jer je svaki doživljaj umetničkog dela drugačiji.

Zanimljivo je da je naprimer novosadski kompozitor i pijanista Aleksandar Dujin svoju impresiju slike Dušana Ristića pretočio u muziku. “Oblici koji se pojavljuju na slici su u meni stvarali fragmente koji se kružno ponavljaju menjajući tonalitete i definišući delove pesme koja je lebdela u prostoru ispred nje. I tako kada sam seo za klavir, to što je bilo u etru samo sam pretočio i harmoniju i melodiju”, zapisao je Dujin. Slika Stevana Aleksića “Anđeo mira II” podstakla je koncertnu i opersku pevačicu Agotu Vitkai Kučera da snimi ariju iz opere “Rinaldo” Hadela, a ulje Bogomila Karlavarisa pesnikinju Vitomirku Trebovac da napiše pesmu.

Izložba će moći da se pogledati do kraja sledeće godine.

N. Popov