Jezikomanija: Zapela za zarez
Zarez ili zapeta (ili koma) je interpunkcijski znak za obeležavanje unutrašnjih odnosa u rečenici.
A šta je pravilnije, zarez ili zapeta? Pravilno je i jedno i drugo. Ivan Klajn kaže: „Zapeta je rusizam po poreklu (od rus. zapяtaя). Poslednjih godina srpski pravopisci su odlučili da se vrate tradicionalnom „zapeta”.
Zapetom se odvajaju reči i skupovi reči u nabrajanju: Miša, Danilo, Nešo i Srđan su otišli na izlet. Poneli su i dobre hrane, bezalkoholnih pića i društvenih igara.
Zarez se NE stavlja u sastavnim rečenicama, ispred veznika I, PA, TE, NI, NITI i u rastavnim rečenicama, ispred veznika ILI:
- Video sam psa i mačku te brojne druge životinje.
- Posmatrao nas je pa je potom počeo da govori.
- Ni ružne reči niti psovke ne mogu me pokolebati.
- Ili je bio tužan ili ljut, nikad ništa drugo.
U takvim rečenicama zarezi mogu doći samo ako veznici služe za pojačavanje intenziteta:
- I kuću, i polje, i livadu, i more - sve su prodali!
- Ni za novac, ni za bogatstvo, ni karijeru ne bih izdao svoju porodicu.
Zarez se NE stavlja ni u vezničkom paru NE SAMO/NEGO:
- Ne samo da ne izvršava obaveze nego je još i bezobrazan.
Vokativ se UVEK odvaja zarezom, osim ako nije odvojen uzvičnikom.
- Molim te, Bože moj!
- Marina, gde si bila?
- Ne znam šta da ti kažem, Filipe, potpuno si u pravu.
N. Mirković