Jezikomanija: O, reči moje...
Ovih dana digla se velika prašina oko udžbenika za 5. razred osnovne škole, i primera za vokativ za koji je uzet stih iz Cecine pesme: „A sećaš li se, lepi grome moj, nekada je tlo pod nama pucalo.”
Da podsetimo:
Vokativ je peti padež u srpskom jeziku, jedini nezavisan pored nominativa. Njegova funkcija je komunikativna jer služi za dozivanje, obraćanje sagovorniku, skretanje pažnje. Ovaj padež se u pisanju uvek odvaja zapetom, a u govoru kraćom pauzom, npr. „Ana, vrati se”. Naime, u pomenutom udžbeniku kao primeri za taj padež su navedeni stihovi Alekse Šantića, pesama popularnih izvođača, kao što su Bajaga, grupa „Riblja čorba”, JU grupa, Zdravko Čolić i, na kraju, kao sporna, Svetlana Ceca Ražnatović.
I pre ovog „slučaja” bilo je stihova iz popularne muzike u udžbenicima (Haris Džinović, npr), ali nije se toliko raspravljalo o tome.
„Grom”... teoretski jeste primer za vokativ, ali nastavak stiha je nepriličan za dečake i devojčice koji imaju tek 12 godina, priznaćete. Ta pesma se nekome sviđa, nekome ne, ali je to kompozicija koja se sluša na određenim mestima i nije za udžbenike. I tačka.
Nataša Mirković